Делокруг рада одељења за клиничку микробиологију је лабораторијско испитивање узорака хуманог порекла из области медицинске бактериологије, паразитологије, микологије, дијагностике туберкулозе као и серолошке дијагностике вирусних, бактеријских и паразитарних узрочника болести у чему нам помаже најсавременија опрема и добро обучено особље
Сви захтеви стандарда квалитета ISO 9001/2001 су имплементирани и доследно се спроводе и на клиничкој микробилогији која је у последњих две године увела и примењује амерички стандард за испитивање антимикробне осетљивости ЦЛСИ, чиме су поступци утврђивања најефикасније антибиотске терапије значајно добили на квалитету на задовољство лекара из клинчке праксе као и нас који свакодневно обављамо поменуте поступке.
Све компоненте унутрашње контоле квалитета су императив и доследно се спроводе у свим лабораторијама Центра. Највећи део услуга клиничка микробиологија обавља на захтев РЗЗО за потребе примарне здравствене заштите, специјалисичких амбуланти као и домова здравља под надлештвом локалне филијале здравственог осигурања. За потребе Опсте болнице Ћуприја обављамо широки спектар услуга микробиолошке дијагностике а такође учествујемо и у комисији са контолу, превенцију и надзор над болничким инфекцијама
Међународни стандард за оцену компетентности лабораторија за медицинска испитивања ISO 15189/2005 још увек није публикован од стране АТС-а али је радна верзија његовог превода тренуно на стручној експертизи тако да наша лабораторија за клиничку микробиологију са нестрпљењем очекује његово објављивање јер се највећи део захтева овог стадарда већ примењује. Тако би и овај део лабораторија Завода понео престижно обележје акредитоване лабораторије и сврстао се у сами врх микробиолошке дијагностике Србије где иначе и припада.
Скрининг трудница на Streptococcus agalactiae (Бetа-hemolitički streptokok гrupe Б)
Streptococcus agalactiae, познат још као Бета – хемолитички стрептокок групе Б (БХС), је бактерија која нормално колонизује гастроинтестинални и генитални тракт. Ретко даје симптоме код одраслих, здравих особа, али може узроковати инфекцију и озбиљно обољење код новорођенчади.
Код трудница може изазвати инфекције уринарног тракта, амнионитис, ендометритис…Са мајке на бебу, БХС се може пренети током трудноће или у току порођаја.
Инфекције овом бактеријом су, према подацима Центра за контролу болести у Атланти (ЦДЦ), водећи узрочник обољевања и смрти беба. Код новорођенчади се може манифестовати као рана болест (0-6 дана) и као касна болест (7-90 дана).
Инфекције код бебе могу бити површне и локализоване (коњуктивитис, пустуле и сл.) или, чешће, системске: запаљење плућа, сепса, запаљење овојница мозга (менингитис) у првих 24-48х живота.
Процењено је да око 25% трудница има БХС у ректуму и вагини, па се очекује да ће се увођењем скрининга трудница на БХС, смањити број новорођенчади са овом инфекцијом.
Најважнији фактор ризика за инфекцију овом бактеријом јесте урогенитална и гастроинтестинална колонизација са Streptococcus agalactiae.
Пренатална анализа (сцреенинг) на БХС примењује се у циљу откривања присуства ове бактерије у вагини или ректуму труднице и утврђивања постојања ризика да се инфекција пренесе и на бебу. Скрининг трудница на присуство ове бактерије се препоручује у периоду од 35-37 недеље трудноће. Уколико се порођај очекује пре 35 недеље, такође је препоручено урадити ову врсту сцреенинг-а.
С обзиром да се ради о скринингу, осетљивост ове методе је значајно већа од стандардних бактериолошких анализа вагиналних, односно цервикалних брисева.
Резултат скрининга на Streptococcus agalactiae је готов за 48-72 сати.
Правилно узимање узорака
За узимање узорака брисева за сексуално трансмитивне болести не треба уринирати бар 2 сата пре узимања узорака (неки од узрочника ових болести су интрацелуларни патогени и уринирање би довело до спирања и смањења броја епителних ћелија, а тиме и угрозило поузданост резултата).
Узорке не би требало узимати у време крварења или овулације (жене) јер присутна слуз и/или еритроцити могу својим присуством онемогућити детекцију и визуелизацију патогена, као и лажно позитиван или лажно негативан налаз за ЦТ уколико се користи имунофлуоресцентна техника.
Узорак спутума најбоље је узети ујутру, пре јела и прања зуба. Треба узети бар 3 узорка за редом (3 јутра по један узорак) јер се ради о случајном узорку и може се извести погрешан закључак само на основу једног узорка. За технику узимања посаветовати се са обученим медицинским особљем.
Брис грла такође је најбоље узети ујутру, пре узимања хране и пића, и пре прања зуба.
За микробиолошка испитивања, сва ткива и биоптички материјали узимају се у стерилној посуди, БЕЗ формалина и других фиксатива.
Најпоузданији узорак урина за микробиолошка испитивања је средњи млаз првог јутарњег урина (узет након прања водом и сапуном). Код мале деце код којих је узорак узет путем педијатријске кесе треба бити веома обазрив при тумачењу резултата јер је овај начин узимања урина непоуздан због контаминације. Најпоузданији узорак код деце до годину дана је урин узет супрапубичном аспирацијом. Узорци урина, уколико се не могу држати у фрижидеру, морају се доставити лабораторији најкасније 2 сата по узимању.
