Светски дан борбе против Алцхајмерове болести обележава се 21. септембра сваке године, када научна и стручна јавност, оболели и њихови ближњи апелују на друштвену заједницу да се уједини у борби против ове болести.

Алцхајмерова болест је споро прогресивна неуродегенеративна болест и најчешћа деменција, која обухава од 60 до 80 одсто свих деменција. Деменција подразумева оштећење интелектуланих способности, понашања и личности, довољног степена да код оболелог нарушавају функционалност у свакодневном животу. Деменцију могу да изазову различита стања, од неуродегенеративних деменција каква је Алцхајмерова болест, преко васкуларног оштећења мозга, болести жлезда с унутрашњим лучењем, болести метаболизма, мањка витамина и других ређих обољења. Алцхајмерова болест настаје као последица таложења патолошких беланчевина у мозгу, названих бета-амилод и тау протеина. Медицина данас располаже знањима о факторима ризика за Алцхајмерову болест и они се деле на оне на које не можемо да утичемо као што су генетски разлози и оне на које можемо да утичемо, а то су висок крвни притисак, шећерна болест, гојазност, пушење, физичка неактивност, депресија и низак степен образовања.

Превенција деменције

Како би се спречили когнитивни поремећаји и деменција, потребно је да се лече висок притисак, високе масноће, шећерна болест, гојазност, препоручује се и редовна физичка активност, као што су шетња, плес, пливање и друге активности, важна је здрава исхрана, вежбање мозга, тако што ће се учити нове вештине или нови језик, као и уживање у друштвеним активностима.

Учесталост Алцхајмерове болести расте са старошћу тако да је у популацији старих 65 до 74 године учесталост ове болести три одсто, у популацији старих 75 до 84 године живота она износи 17 одсто, док се код старијих од 85 година живота ова болест јавља са учесталошћу од 32 процента. Две трећине оболелих од Алцхајмерове болести су женског пола.

Типично испољавање Алцхајмерове болести код особа старијих од 65 година живота, подразумева поремећај памћења за скорашње информације, чињенице и целокупне догађаје, које се подмукло јавља на почетку болести и постепено погоршава током целе болести, уз манифестовање других симптома. Оболела особа има тешкоће у проналажењу речи, тешко започиње и прати конверзацију, употребљава погрешне речи. Такође, особа губи способност да прати писана и усмена упутства, најчешће не зна која је текућа година, годишње доба, месец, тешко се сналази у превозу и може да има проблема да се снађе у окружењу, као и да нађе своју кућу. Болест се манифестује и тешкоћама препознавања људи, руковања апаратима, кувања и облачења. Оболели имају и проблеме вођења финансијских и административних трансакција, проблеме расуђивања, планирања и доношења одлука. Код оболелих од Алцхајмерове болести могу да се јаве и психијатријски симптоми као што су депресија, апатија, халуцинације, агресија, халуцинације, постојање погрешних уверења, као на пример да је оболели покраден. Како болест напредује, симптоми постају све израженији, самосталност оболелог је све више нарушена, те бригу о оболелом преузимају његови ближњи.

Не означава свака заборавност коју приметимо почетак Алцхајмерове болести. Како би се потврдило шта је узрок поремећаја памћења, потребно је спровести дијагностичке претраге које укључују крвне анализе, снимање мозга компјутеризованом томографијом или магнетном резонанцом мозга и процену неуропсихолошких функција.

Иако постоји велики број клиничких студија, још увек није пронађена узрочно заснована терапија Алцхајмерове болести. Лекови који се код Алцхајермове болести примењују, утичу на поремећај на нивоу можданих трансмитера, и доводе до извесне стабилизације симптома. Важно је знати да примена ових лекова не подразумева излечење од деменције. Од изузетне је важности добра информисаност ближњих о обележјима болести, принципима комуникације са оболелим и начину како оболелом помоћи.

ИЗВОР : https://www.dnevnik.rs

САЗНАЈТЕ ВИШЕ НА : https://www.worldalzmonth.org/