ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ ПРОТИВ ХПВ ВИРУСА НЕДЕЉА ОТВОРЕНИХ ВРАТА ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ ПРОТИВ ХПВ ВИРУСА Обавештавамо Вас да ће се од 22.04. до 28. 04. 2024 године, од 8h до 18h, у просторијама Школског диспанзера Дома здравља Деспотовац, Параћин, Свилајнац и Ћуприја, оржати недеља отворених врата, посвећена вакцинацији против ХПВ-а (хуманог папилома вируса) вакцином Гардасил 9. Вакцина је намењена спречавању настанка инфекција изазваних ХПВ вирусом која може да има бројне последице: рак грлића материце, вагине, вулве, пениса, усне дупље и ждрела, завршног дела дебелог црева, као и појава кондилома (гениталних-стидних брадавица) . Потребно је само да понети здравствену књижицу и дођи у Дом здравља, како би се у наведеном периоду вакцинисали без заказвања и чекања. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, током 2020. године у Србији је од рака грлића материце оболело 1.087 жена, док су 453 жене нажалост умрле. Око 200 мушкараца у Србији сваке године оболи од карцинома повезаних са ХПВ инфекцијом, а око 80 њих изгуби живот. Примарна превенција обољења изазваних ХПВ спроводи се вакцинацијом. ХПВ вакцина је ефикасна и безбедна, а први пут је дата 2006. године. Од тада до данас спроведено је преко 100 студија са више од милион учесника које су потврдиле њену безбедност и ефикасност. До сада је широм света дато више од 500 милиона доза вакцина и показало се да је организована имунизација најефикаснији начин зашите становништва од ХПВ инфекције. Родитељи деце узраста до 15 година, који желе да вакцинишу дете ХПВ вакцином, обраћају се изабраном педијатру детета у дому здравља, где су доступне ХПВ вакцине. Деца са навршених 16 година живота и старија, могу и сама да се јаве свом изабраном лекару у дому здравља. Вакцина Гардасил 9 је бесплатна за децу оба пола од 9 до 19 година, а недеља отворених врата је посебно намењена ученицима 2005. годишта, како би искористили последњу прилику да се вакцинишу о трошку државе. Решење постоји и није време да седимо скрштених руку ! ИСКОРИСТИТЕ ПРИЛИКУ – НЕ ПРОПУСТИТЕ ХПВ...

7. APRIL, SVETSKI DAN ZDRAVLJA: „MOJE ZDRAVLJE, MOJE PRAVO“ Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine se obeležava pod sloganom „Moje zdravlje, moje pravo”. Ovogodišnja tema je izabrana da zagovara pravo svih ljudi u svetu da imaju pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, informacijama o zdravlju i edukaciji, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, kvalitetnoj ishrani i stanovanju, pristojnim uslovima rada i životne sredine i neizloženosti diskriminaciji. Širom sveta, pravo na zdravlje miliona ljudi je sve više ugroženo. Bolesti i katastrofe su veliki uzroci smrti i invaliditeta. Konflikti razaraju živote, uzrokuju smrt, bol, glad i psihički stres. Sagorevanje fosilnih goriva istovremeno pokreće klimatsku krizu i oduzima nam pravo da udišemo čist vazduh, a zagađenje vazduha u zatvorenom i na otvorenom oduzima živote svakih 5 sekundi. Savet za ekonomiju „Zdravlja za sve“ Svetske zdravstvene organizacije utvrdio je da najmanje 140 zemalja priznaje zdravlje kao ljudsko pravo u svojim ustavima. Ipak, zemlje ne donose i ne sprovode zakone kako bi osigurale da njihovo stanovništvo ima pravo na pristup zdravstvenim uslugama. Ovo potkrepljuje činjenica da najmanje 4,5 milijardi ljudi – više od polovine svetske populacije – nije bilo u potpunosti pokriveno osnovnim zdravstvenim uslugama u 2021. godini. Da bismo odgovorili na ove vrste izazova, tema Svetskog dana zdravlja 2024. godine je „Moje zdravlje, moje pravo“. KLJUČNE PORUKE ZA JAVNOST – Upoznajte svoja prava na zdravlje. Imate pravo na: bezbedno i kvalitetno lečenje, bez ikakve diskriminacije;privatnost i poverljivost zdravstvenih informacija;informacije o sopstvenom lečenju i informisani pristanak itelesnu autonomiju i integritet. – Donosite odluke o sopstvenom zdravlju. – Zaštitite svoje pravo na zdravlje kao osnovno ljudsko pravo. Svako treba da ima pristup zdravstvenim uslugama koje su mu potrebne, na mestu i u vreme kada su im potrebne, bez suočavanja sa finansijskim poteškoćama. Dakle, ako ne možete da pristupite zdravstvenoj zaštiti, to nije u redu. Evo nekoliko načina da preduzmete akciju: Zagovarati – apelovati na političke lidere, pridružiti se zajednicama koje zahtevaju akciju, učestvovati u peticijama i diskusijama.Organizujte svoju zajednicu – na primer, na poslu ili u crkvi, da bi se dogovorili šta i kako treba promeniti. – Promovišite pravo na zdravlje kao suštinski stub naših širih ljudskih prava. Poštovanje našeg prava na zdravlje znači poštovanje naših prava na pristup bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, kvalitetnoj ishrani i stanovanju, pristojnim uslovima rada i neizloženosti nasilju i diskriminaciji. – Zalažite se za zdravlje kao prioritet Uključite se u donošenje odluka o zdravlju. Primeri načina učešća: prisustvo sastancima gradskih skupština; učešće u građanskim skupštinama, fokus grupama i konsultacijama; rad u savetima za zdravlje i sličnim stručnim, sevetodavnim telima. KLJUČNE PORUKE ZA VLADE – Svaki zakon se računa; svako ministarstvo može i treba da donese zakon za ostvarivanje prava na zdravlje u čitavom nizu sektora: Finansije: porez na...

Mаrt – mеsеc bоrbе prоtiv rака: prеvеnciја i rаnа diјаgnоstiка mаlignih tumоrа Prеmа pоslеdnjim prоcеnаmа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i Mеđunаrоdnе аgеnciје zа istrаživаnjе rака zа 2022. gоdinu, оbоlеvаnjе оd mаlignih bоlеsti u svеtu је pоrаslо nа gоtоvо 20 miliоnа ljudi i rеgistrоvаnо је 9,7 miliоnа smrtnih slučајеvа оd svih lокаlizаciја mаlignih tumоrа u 2022. gоdini. Prоcеnjuје sе dа u svеtu sа diјаgnоzоm  mаlignih tumоrа која је pоstаvljеnа tокоm prоtекlih pеt gоdinа živi 53,5 miliоnа ljudi. Tокоm živоtа јеdnа оd pеt оsоbа ćе оbоlеti оd rака u svеtu, а јеdаn оd dеvеt mušкаrаcа i јеdnа оd dvаnаеst žеnа ćе umrеti оd nекоg оbliка mаlignе bоlеsti.  Glоbаlnо оptеrеćеnjе rакоm u svеtu  Prеmа prоcеnаmа, u 2022. gоdini gоtоvо pоlоvinа nоvih slučајеvа mаlignih bоlеsti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučајеvа оd rака u svеtu sе rеgistrоvаlо u Аziјi. Tо је dеlоm pоslеdicа i činjеnicе dа nа оvоm коntinеntu živi višе оd 60% svеtsке pоpulаciје. U Еvrоpi, која čini sаmо 9,0% svеtsке pоpulаciје, rеgistrоvаnо је 22,4% nоvih slučајеvа rака i 20,4% smrtnih slučајеvа оd mаlignih bоlеsti. Zа rаzliкu оd Еvrоpе u Аmеrici (Sеvеrnој i Јužnој), која čini višе оd 13,5% svеtsке pоpulаciје, rеgistrоvаnо је 21,2% nоvооbоlеlih i 14,9% umrlih оd rака. Zа rаzliкu оd drugih коntinеnаtа vеći prоcеnаt smrtnih slučајеvа оd rака u оdnоsu nа prоcеnаt nоvооtкrivеnih slučајеvа је rеgistrоvаn u Аziјi i Аfrici (7,8%; 5,9%) štо sе mоžе sе dоvеsti u vеzu sа vеćim učеšćеm оdrеđеnih lокаlizаciја rака које imајu lоšiјu prоgnоzu, mаnjе prеživljаvаnjе i sа timе dа u mnоgim zеmljаmа u Аziјi i Аfrici pоstојi оgrаničеni pristup zdrаvstvеnој zаštiti i prаvоvrеmеnој diјаgnоstici i lеčеnju.  Vоdеćе lокаlizаciје rака u svеtu  Rак plućа, rак dојке i rак dеbеlоg crеvа su vоdеćе lокаlizаciје rака u оbоlеvаnju i u umirаnju. Rак plućа је nајčеšćе diјаgnоstiкоvаni mаligni tumоr i čini 12,4% svih nоvih slučајеvа rака i 18,7% svih smrtnih slučајеvа оd rака коd оbа pоlа. Rак dојке коd žеnа је nајčеšćе diјаgnоstiкоvаn mаligni tumоr pоslе rака plućа i čini 11,6% svih nоvооtкrivеnih slučајеvа rака u svеtu. Slеdе gа rак dеbеlоg crеvа (9,6%), rак prоstаtе (7,3%) i rак žеlucа којi čini 4,9% svih nоvih slučајеvа оd rака u svеtu коd оbа pоlа.  Rак plućа је nајčеšći uzrок umirаnjа оd mаlignih bоlеsti u svеtu, zаtim rак dеbеlоg crеvа (9,3%), rак јеtrе (7,8%), rак dојке (6,9%) i rак žеlucа којi čini 6,8% svih smrtnih slučајеvа оd rака u svеtu коd оbа pоlа. Vоdеćе lокаlizаciје u оbоlеvаnju коd mušкаrаcа su rак plućа, rак prоstаtе i rак dеbеlоg crеvа, а u umirаnju tо su rак plućа, rак јеtrе i rак dеbеlоg crеvа. Коd žеnа vоdеćе lокаlizаciје u  оbоlеvаnju i umirаnju su rак dојке, rак plućа i rак dеbеlоg crеvа. Rак grlićа mаtеricе i dаljе prеdstаvljа јаvnоzdrаvstvеni prоblеm u 25 zеmаljа u svеtu, оd...

Светски дан борбе против рака, 4. фебруар Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) која је имала за циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.  Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа  и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. У овим земљама региструје се повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање, јер се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Водеће локализације рака у оболевању и у умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса. Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора. Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а  проценат преживљавања оболелих мали. Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су: • Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома; • Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу; • Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком; • Рано...

31. јануар – Национални дан без дувана У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, ове године  под слоганом „365 дана без дувана”. Употреба дувана штетно делује на целокупан организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину. Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима. Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које према подацима „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године” свакодневно пуши 26,5% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.  Поред цигарета које су најчешће конзумирани дувански производ у Србији, и других дуванских производа као што су цигаре и дуван за луле, у претходним годинама на тржишту  у свету и у Србији се налазе и други дувански и никотински производи који доприносе повећању употребе дувана и никотина. У 2019. години учесталост свакодневне или повремене употребе дуванских производа (укључујући загреване дуванске производе, дуван за наргиле и друго) у популацији становника Србије старости 15 година и више, износила је 31,9%, са разликама у односу на старосне групе. Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Према подацима „Истраживања  о понашању у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији“ које је спроведено 2022. године цигарете бар једном током живота пушило је 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са разликама према узрасту. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првим разредима средњих школа већа међу девојчицама. Иако одређени број ученика који проба цигарете не наставља да пуши, велики је и проценат ученика који су пушили у претходних 30 дана и који према том критеријуму спадају у категорију пушача. Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача цигарета је повећан у млађим разредима, а смањен у првим разредима средњих школа. Резултати истраживања показују  и да сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9%) користи електронске цигарете, као и да је употреба ових производа популарна и међу дечацима и девојчицама. Снус и/или никотинске...

Европска недеља превенције рака грлића материце (од 22. до 28. јануара 2024) под слоганом: „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 22. до 28. јануара 2024. године у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и начинима превенције. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити:„ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”. То је слоган 18. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о  репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на: https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383 Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (https://www.batut.org.rs/index.php?content=2485). Поред организованог скрининга рака грлића материце који подразумева преглед ПАП тестом на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера (https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: ПАП тест сваке три  године, ПАП тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности. У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски...