ЕВРОПСКИ ДАН ДОНАЦИЈЕ И ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ ОРГАНА САЗНАЈТЕ ВИШЕ НА : http://srbijazatransplantaciju.com/transplantacija_pocetna.html Европски дан донирања и трансплантације органа (ЕОДД) обележава се са циљем да се подигне свест о важности давања органа као начина спасавања живота, али и да се захвали донорима и њиховим породицама, као и стручњацима за трансплантацију широм Европе. Такође, циљ је и да се позове медицинска заједница и носиоци политика широм Европе да размисле о важности ове терапије која спашава живот. Подаци говоре да је потреба за трансплантацијом органа у порасту широм света, али недовољан број органа на располагању, представља ограничавајуц́и фактор у лечењу многих пацијената. То је довео и до великог броја пацијената на листама чекања. Током 2018. године, према евиденцији Савета Европе више од 150.000 пацијената било је регистровано на листама за чекање органа у Европи. Иако су 41. 000 пацијената трансплантирана, регистовано је нових 48. 000 на листи чекања. „У Европи се око шест нових пацијената додаје на листу чекања сваког сата, а 19 људи умире сваког дана чекајуц́и на трансплантацију“, наводи се на сајту Савета Европе. Иако је, како наводе, у протеклих неколико деценија медицинска заједница широм Европе била сведок многих невероватних напретка у трансплантацији органа, ниједна трансплантација није могућа без акта давања органа. Један донор, у зависности од животне доби, може да спасе до осам људских живота и може да помогне у лечењу 100 људи који чекају трансплантацију одређених ткива. „Захваљујући храбрим и несебичним даваоцима и њиховим породицама врши се трансплантација. Њихов дар живота даје толико много других прилика. Сва медицинска достигнуц́а су, међутим, могућа само ако је постигнут значајан напредак у ставовима према давању органа. Свака држава и заједница непрестано покушавају да подигну свест о давању органа и трансплантацији“, истичу у саопштењу из Британске националне организације за донирање. ИЗВОРИ: https://www.danas.rs/ https://www.edqm.eu/ http://srbijazatransplantaciju.com/Sta-ja-mogu-da-ucinim_donorska-kartica.html др мед. Милена Стефановић Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ...

СВЕТСКИ ДАН ДЕВОЈЧИЦA 2020 „Мој глас, наша једнака будућност.“             Светски дан девојчица је међународни празник проглашен од стране  Уједињених нација. Први Светски дан девојчица био je 11.10.2012. године.             Према подацима УН, жене и девојчице чине готово половину од 285 милиона људи који су, само у 2017. години, прелазили међународне границе како би избегли опасност у сопственој земљи или потражили боље могућности. Ове глобалне миграције су део реалности и у Србији – од 2015. преко милион људи из различитих азијских и афричких земаља је прешло преко територије Србије.             На Четвртој светској конференцији о женама, септембра 1995. године, у Пекингу, након декаде УН посвећене борби за женска људска права, усвојени су Пекиншка декларација и Платформа за акцију.             Основни смисао Пекиншке декларације је унапређивање „циљева једнакости, развоја мира у корист свих жена у свету и у интересу човечанства у целини“.             Платформа за акцију се бави пре свега отклањањем препрека за равноправно учешће жена у економском, културном и политичком одлучивању, као и за остваривање једнаких права жена и мушкараца у приватном и јавном животу.             Стратешки задаци Платформе фокусирани су на: смањење женског сиромаштва, школовање и стручно оспособљавање жена, унапређивање здравља жена, елиминацију насиља над женама, заштиту жена у подручјима под оружаним сукобима, економску равноправност у привредним делатностима, подршку женама да освоје положаје одлучивања, као и на развијање механизама за побољшање положаја жена, заштиту женских људских права, афирмацију жена у медијима, уважавање улоге жена у заштити околине. Посебна пажња посвећена је женској деци и заштити њихових права. Уз обавезу развијања институционалних механизама родне равноправности државе потписнице су се обавезале да ће буџетски пратити акције за побољшање положаја жена и афирмацију права жена.             Истанбулска конвенција против насиља над женама је један од најважнијих инструмената који пружа дубинско разумевање, али и оквир за решавање, проблема родно заснованог насиља. Конвенција експлицитно препознаје насиље над женама и девојчицама као озбиљну повреду људских права и препреку у остваривању друштвене једнакости између жена и мушкараца. Република Србија је ратификовала овај кључни документ 2013. године.             Пекиншка декларација и платформа за акцију најнапреднији су план икада за унапређивање права не само жена већ и девојчица. Сада, скоро 25 година касније, Платформа за акцију и даље остаје снажна основа за процену напретка на пољу родне равноправности. Позива на свет у којем свака девојка и жена могу да остваре сва своја права, као што су живот без насиља, похађање и завршавање школе, избор када и са ким ће се удати и зарађивање једнаких плата за једнак рад. Платформа за акцију посебно позива глобалну заједницу да: 1. Елиминише све облике дискриминације девојчица. 2. Елиминише негативне културне ставове и праксе против девојчица. 3. Промовише и заштитити права девојчица и повећа свест о њиховим потребама и потенцијалима. 4. Елиминише...

Светски дан менталног здравља, 10. октобар 2020. Скоро милијарду људи живи са неким менталним поремећајем, три милиона људи умре сваке године од последица злоупотребе алкохола, док на сваких 40 секунди једна особа изврши самоубиство. Поред тога, пандемија COVID-19 која је погодила милијарде људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље. Током пандемије COVID-19 земље су пронашле иновативне начине за пружање услуга у циљу заштите менталног здравља, а никле су и иницијативе за јачање психосоцијалне подршке оболелима од менталних поремећаја. Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује  се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године је обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Покрет за ментално здравље: хајде да инвестирамо у ментално здравље”, посвећено заговарању за повећање инвестиција у ментално здравље, с обзиром на чињеницу да земље троше у просеку само 2% буџета намењеног здрављу на унапређење менталног здравља. Обележавање Светског дана менталног здравља пружиће могућности, првенствено онлајн с обзиром на пандемију COVID-19, да сви ми учинимо нешто конкретно: као појединци можемо предузети конкретне акције у циљу очувања сопственог менталног здравља и пружању подршке пријатељима и породици; као послодавци можемо да предузмемо кораке ка успостављању велнес програма за запослене; као креатори политика можемо да се обавежемо на успостављање или проширење капацитета служби за ментално здравље; и као новинари можемо да промовишемо примере добре праксе како би заштита менталног здравља постала стварност за све. Кључни догађаји током обележавања Светског дана менталног здравља 1. Организација Уједињени за глобално здравље: 24-часовни пренос уживо Планирано је да се 9. октобра организује 24-часовни пренос уживо који ће представити људе са искуством, пре свега лидере из цивилног сектора из 19 земаља света који су активни учесници кампање „Изрази своје мишљење”. Поред тога, планирано је да глобалне партнерске организације (као што су Међународна организација за заштиту људских права и Међународно друштво за Алцхајмерову болест), које воде и координирају рад на менталном здрављу, организују једносатне сесије на одређене теме, нпр. ментално здравље и млади, ментално здравље и старије особе, ментално здравље и LGBT заједница. Овај догађај ће помоћи повећању свести о питањима менталног здравља, разбијање стигме и залагање за промене. 2. Светска здравствена организација: глобални онлајн догађај за ментално здравље На Светски дан менталног здравља, 10. октобра, Светска здравствена организација ће први пут бити домаћин глобалног онлајн догађаја заговарања на тему менталног здравља. На овом догађају представиће се досадашњи рад представника СЗО широм света на смањењу учесталости поремећаја менталног здравља. Светски лидери и стручњаци за ментално здравље придружиће се генералном директору СЗО како би разговарали о својој посвећености менталном здрављу и о томе шта још треба учинити. На овом догађају ће наступати...

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље. Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције, креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Kључне чињенице: – У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Kарибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод 25%. – Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом. – Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу. – Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће. – Неке методе контрацепције могу да спрече преношење HIV-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са HIV-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице. Модел планирања породице у Републици Србији Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према резултатима последњег репрезентативног истраживања вишеструких показатеља, савремену и ефикасну контрацепцију у Републици Србији користи мање од петине жена из опште популације које су у браку или ванбрачној заједници (18,4%), а традиционалну двоструко више (40,0%)....

ДА ЛИ ЈЕ ПАНДЕМИЈА ПРОМЕНИЛА ПОГЛЕД НА СТАРОСТ И СТАРЕЊЕ? Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације. Ове, 2020. gодине, обележава се 75. рођендан Уједињених нација и 30. рођендан Међународног дана старијих особа. Такође, 2020. годину је обележила пандемија COVID-19. Узимајући у обзир да је ризик за оболевање већи међу особама старије животне доби, јавноздравствене политике и програми су обухватили промотивне активности са циљем подизања свести о њиховим посебним потребама. Такође је важно препознати одговорност старијих особа према сопственом здрављу и њихову улогу у фазама спремности и реаговања на тренутну и будућу пандемију. Ова година је такође препозната као „Година медицинских сестара и бабица”. Међународни дан старијих особа наглашава улогу здравствених радника, посебно медицинских сестара у пружању здравствене заштите старијој популацији и позива на подизање капацитета како би се обезбедила боља подршка здравственом систему. Међународни дан старијих особа промовише Декаду здравог старења (2020–2030) и разговор јавноздравствених професионалаца о пет стратешких циљева Глобалне стратегије и Акционог плана за старење и здравље. Глобална стратегија је добро интегрисана у све Циљеве одрживог развоја, а посебно у циљ 3: „Осигурати здрав живот и промовисати добробит свих у свим узрастима”. Циљеви Међународног дана старијих особа 2020: Упознати стручну и општу јавност о стратешким циљевима Декаде активног старења.Изградити платформу за иновације и промене, која ће омогућити повезивање људи и размену идеја.Подржати земље у планирању и реализацији активности, на начин да ће свакој земљи стајати на располагању вештине и алати који ће омогућити креирање политике здравог старења.Располагати квалитетнијим подацима о здравом старењу на глобалном нивоу. Подизање свести о посебним здравственим потребама старијих особа, њиховом доприносу сопственом здрављу и функционисању друштава у којима живе.Подизање свести о значају здравствених радника и сарадника у пружању здравствене заштите старијим особама, са посебним освртом на професију медицинских сестара.Изнети предлоге за смањење неједнакости у здрављу старијих особа међу развијеним земљама и земљама у развоју.Повећати разумевање утицаја пандемије COVID-19 на старије особе, здравствену политику и систем здравствене заштите. За више информација, молим вас контактирајте: ageing@un.org @UN4Ageing @UNDESASocial...

„Свим срцем за здраво срце”  Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2020, обележава се под слоганом: „Свим срцем за здраво срце”. Живимо у времену пандемије ЦОВИД-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. ЦОВИД-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом САРС-ЦоВ-2, ризик да развију тежу клиничку слику ЦОВИД-19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију ЦОВИД-19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост. Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и  крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести (КВБ) спадају: реуматска болест срца која чини 0,4% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 13,7%, исхемијске болести срца 18,1%, цереброваскуларне болести 19,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,9% свих смртних исхода од КВБ. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2018. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,2% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за...