Светски дан борбе против Алцхајмерове болести обележава се 21. септембра сваке године, када научна и стручна јавност, оболели и њихови ближњи апелују на друштвену заједницу да се уједини у борби против ове болести. Алцхајмерова болест је споро прогресивна неуродегенеративна болест и најчешћа деменција, која обухава од 60 до 80 одсто свих деменција. Деменција подразумева оштећење интелектуланих способности, понашања и личности, довољног степена да код оболелог нарушавају функционалност у свакодневном животу. Деменцију могу да изазову различита стања, од неуродегенеративних деменција каква је Алцхајмерова болест, преко васкуларног оштећења мозга, болести жлезда с унутрашњим лучењем, болести метаболизма, мањка витамина и других ређих обољења. Алцхајмерова болест настаје као последица таложења патолошких беланчевина у мозгу, названих бета-амилод и тау протеина. Медицина данас располаже знањима о факторима ризика за Алцхајмерову болест и они се деле на оне на које не можемо да утичемо као што су генетски разлози и оне на које можемо да утичемо, а то су висок крвни притисак, шећерна болест, гојазност, пушење, физичка неактивност, депресија и низак степен образовања. Превенција деменције Како би се спречили когнитивни поремећаји и деменција, потребно је да се лече висок притисак, високе масноће, шећерна болест, гојазност, препоручује се и редовна физичка активност, као што су шетња, плес, пливање и друге активности, важна је здрава исхрана, вежбање мозга, тако што ће се учити нове вештине или нови језик, као и уживање у друштвеним активностима. Учесталост Алцхајмерове болести расте са старошћу тако да је у популацији старих 65 до 74 године учесталост ове болести три одсто, у популацији старих 75 до 84 године живота она износи 17 одсто, док се код старијих од 85 година живота ова болест јавља са учесталошћу од 32 процента. Две трећине оболелих од Алцхајмерове болести су женског пола. Типично испољавање Алцхајмерове болести код особа старијих од 65 година живота, подразумева поремећај памћења за скорашње информације, чињенице и целокупне догађаје, које се подмукло јавља на почетку болести и постепено погоршава током целе болести, уз манифестовање других симптома. Оболела особа има тешкоће у проналажењу речи, тешко започиње и прати конверзацију, употребљава погрешне речи. Такође, особа губи способност да прати писана и усмена упутства, најчешће не зна која је текућа година, годишње доба, месец, тешко се сналази у превозу и може да има проблема да се снађе у окружењу, као и да нађе своју кућу. Болест се манифестује и тешкоћама препознавања људи, руковања апаратима, кувања и облачења. Оболели имају и проблеме вођења финансијских и административних трансакција, проблеме расуђивања, планирања и доношења одлука. Код оболелих од Алцхајмерове болести могу да се јаве и психијатријски симптоми као што су депресија, апатија, халуцинације, агресија, халуцинације, постојање погрешних уверења, као на пример да је оболели покраден. Како болест напредује, симптоми постају све израженији, самосталност оболелог је све више нарушена, те бригу...

Svetski dan prevencije...

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ХУМАНИТАРНОГ РАДА Хуманост је једна од највреднијих људских карактеристика. Људи који су хумани, помажу другима готово увек и по сваку цену. Осећање да сте другима помогли, испуњава вас и чини задовољним. Генерална скупштина УН-а  2008. године донела је одлуку о обележавању Међународног дана  хуманитарног рада  с циљем подизања свести јавности о активностима хуманитарне помоћи широм света и важности међународне сарадње у том погледу. Међународни дан хуманитарног рада сваке године обележава се 19. августа, у част хуманитарним радницима који свакодневно стављају живот на коцку како би спасили животе других. Овај дан обележава се широм света са јаком и важном поруком, да улажемо у властиту доброту. Међународни дан хуманитарног рада и COVID-19? Oве године је  Међународни дан хуманитарног рада посебан , јер имамо велики број људи који ризикују сопствене животе како би бринули о оболелим од коронавируса . Година 2020. била је тешка за све нас, а ипак људи који раде на спашавању живота у COVID-19 заслужују да се помену. Хуманитарци нису само лекари, него и медицинске сестре,техничари, болничари, радници, полицајци и многи други службеници који су све време на било који начин активно укључени у борбу против пандемије  . Међународни дан хуманитарног рада посвећен је сваком појединцу који ради за потребе других.Чак и ако се Ваша помоћ огледа у маскама за лице или храни сиромашним људима, Ви сте хуманитарац и овај дан и Вас слави. Хуманост људска дужност и обавеза Једна од пословица која може описати хуманост, била би „Човек има право да гледа другог одозго, једино када треба да му помогне да се усправи. Хуманисти су искрени, отворени, несебични и алтруисти. Хуманост учимо у најранијем детињству. Родитељи нам развијају разумевање и љубав за све који нас окружује. Ипак, у савременом свету, и хуманост није оно што је некад била. Данас су људи спремни да буду хумани, а заправо су егзибиционисти , који на тај начин скупљају лајкове, добијају пажњу људи и медија и усмеравају је ка себи. Нека од питања данашњице су : како смо изгубили хуманост, како смо отупели на туђу бол и несрећу? Како да отворимо срце и душу за свет око нас? Одговор свако може пронаћи у кутку своје савести и свести. Помозите особи са инвалидитетом да пређе улицу, донирајте ствари, удомите животињу, засадите дрво… Учините било које добро дело и увидећете колика је то радост највише за Вас! др Милена Стефановић Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ Ћуприја САЗНАЈТЕ ВИШЕ НА: https://latestnews.fresherslive.com/about/world-humanitarian-day World Humanitarian Day...

Светска недеља дојења, 1–7. август 2020. године Национална недеља промоције дојења, 28. септембар – 4. октобар 2020. године „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ” Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација. Циљеви Светске недеље дојења 2020. су: • информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена, • истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину, • подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету, • ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију...

Светски дан без дувана – 31. мај Сваке године 31. маја Светска здравствена организација  и њени партнери обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Светски дан без дувана 2020. године обележава се под слоганом  „Заштита младих од манипулација дуванске индустрије и спречавање употребе дувана и никотина међу младима”. Светска здравствена организација је ове године покренула глобалну кампању поводом обележавања Светског дана без дувана са циљем оснаживања младих и укључивања у борбу против тактика дуванских и других индустрија које имају за циљ привлачење нових генерација корисника дувана и никотина.    Циљеви ове глобалне кампање су: • Разоткривање митова и маркетиншких и других тактика усмерених на младе, укључујући увођење нових производа атрактивних карактеристика као што су разне ароме; • Едуковање младих о тактикама и начинима дуванске и повезаних индустрија за привлачење садашњих и будућих генерације да користе дуван и никотинске производе. • Оснаживање „инфлуенсера” тј. утицајних појединаца на различитим местима укључујући друштвене мреже, како би они допринели заштити младих и подстакли их да се укључе у разоткривање и борбу против тактика највећих дуванских индустрија. Тактике за привлачење нових корисника дуванских и никотинских производа: • Употреба укуса који су привлачни младима у дуванским и никотинским производима, попут укуса трешања, жвакаћих гума и бомбона, што доприноси потцењивању здравствених ризика повезаних са употребом ових производа и подстиче младе да почну да их користе; • Атрактивни и модерно дизајнирани производи (нпр. производи у облику УСБ-а или слаткиша); • Промоција производа указивањем на њихову мању штетност у поређењу са конвенционалним  цигаретама, у одсуству објективних научних доказа који потврђују ове тврдње; • Спонзорства славних и утицајних личности и брендирање спонзорисаних догађаја и такмичења на којима се промовишу дувански  и никотински производи; Маркетинг на продајним местима укључујући постављање дуванских/никотинских производа на места видљива деци, а у близини слаткиша, грицкалица или газираних пића, као и давањем премија продавцима како би се осигурало да се њихови производи приказују на начин да их уочи што више младих особа;Продаја цигарета на комад и других дуванских и никотинских производа (на пример у близини школа), што чини да дувански и никотински производи буду доступнији и приступачнији школској деци;Индиректни маркетинг дуванских производа у филмовима, ТВ емисијама и онлајн-стриминг садржајима;Аутомати за продају дувана на местима која посећују млади, са атрактивним рекламама, чиме се у многим земљама заобилазе прописи којима се регулише рекламирање и продаја дуванских производа малолетним лицима;Покретање судских спорова намењених слабљењу мера контроле дувана, укључујући сликовна упозорења на паклицама цигарета, излагање производа на местима продаје и ограничавање доступности дуванских и никотинских производа деци (на пример забрана продаје и рекламирања дуванских производа у близини школа). Више о кампањи Светске здравствене организације на:...

Шта треба да знате о корона вирусу да бисте заштитили себе, своју децу и породицу? Шта је нови корона вирус? Нови корона вирус (CoV) је нови сој Корона вируса, назван Коронавирусна болест 2019 (COVID-19). „CO“ значи корона, „VI“ за вирус и „D“ за болест. COVID-19 је нови вирус повезан са истом породицом вируса као што су тешки акутни респираторни синдром (SARS) и неке врсте прехлада. Како се преноси вирус COVID-19? Директним контактом са респираторним капљицама заражене особе (настаје кашљем и кијањем) и додиривањем површина које су контаминиране вирусом. COVID-19 вирус може преживети на површини неколико сати, али га једноставна дезинфекциона средства могу убити. Више информација о корона вирусу у Србији пронађите на сајту COVID-19.  Који су симптоми корона вируса? Симптоми могу бити повишена температура, кашаљ и недостатак даха. У тежим случајевима инфекција може изазвати упалу плућа или отежано дисање. Ређе болест може бити фатална. Кључне мере превенције су – учестало прање руку и хигијена дисања (прекријте кашаљ или кијање савијеним лактом или марамицом, а затим ту марамицу одбаците у затворену канту). Уколико имате наведене симптоме, није потребно да идете у дом здравља или болницу, већ треба да се одмах обратите дежурном епидемиологу на неки од телефона испод. Позовите број 064 8945 235 (број који је отворило Министарство здравља) https://www.zdravlje.gov.rs/ затим Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић–Батут”  http://www.batut.org.rs/ на број 011 2684 566 или институте/заводе за јавно здравље на територији на којој боравите. БРОЈ ПРИПРАВНОГ ЕПИДЕМИОЛОГА ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ЋУПРИЈА ЈЕ 061 6638692 061 1707895 ОД 08-22h  Да ли треба да носим медицинску маску? Употреба медицинске маске саветује се уколико имате респираторне симптоме (кашаљ, кијање) првенствено да бисте заштитили друге. Ако немате никакве симптоме, нема потребе да носите маску. Уколико носите маску, важно је да је правилно користите и скидате да би вас ефикасно заштитила и како бисте избегли повећан ризик од преношења вируса. Употреба маске сама по себи није довољна за заустављање инфекција и мора се комбиновати са честим прањем руку, прекривањем кијања и кашљања, те избегавањем блиског контакта са било ким ко има симптоме прехладе или грипа. Да ли COVID-19 утиче на децу? Ово је нови вирус и још увек не знамо довољно о томе како утиче на децу или труднице. Знамо да је могуће да су људи било ког узраста заражени вирусом, али до сада је било релативно мало пријављених случајева COVID-19 међу децом. Вирус је смртоносан у ретким случајевима, за сада углавном код старијих људи са хроничним болестима. Шта да радим ако моје дете има симптоме COVID-19? Потражите лекарску помоћ, али имајте на уму да је сезона грипа на Северној хемисфери. Симптоми COVID-19, попут кашља или грознице, могу бити слични симптомима грипа или прехладе који су много чешћи. Наставите да одржавате редовну хигијену...