Светски дан бубрега Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Акутно оштећење бубрега карактерише: изненадна појава крви и беланчевина у мокраћи, смањење количине излучене мокраће, а долази и до појаве отока и повећаног крвног притиска. Обично настаје након различитих инфекција, пре свега бактеријских инфекција горњих респираторних путева и коже (стрептококних). Неинфективно акутно оштећење бубрега настаје као последица системских, наследних, метаболичких, биохемијских поремећаја имунолошких и малигних болести (штетно дејство лекова, тешких метала, зрачење) или су настале као последица дејством непознатог узока. Хемолитичко уремијски синдром је најчешћи узрок акутног оштећења бубрега код деце.  Још један узрок акутног оштећења бубрега код деце је траума која може да настане као последица опекотина, дехидратације, крварења, повреда или операција. Траума може изазвати врло низак крвни притисак, што заузврат може довести до недовољне прокрвљености бубрега што касније доводи до акутног отказивања рада бубрега. Хроничне бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених мана (нпр. деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који имају ненормалну структуру), наследних болести (нпр. полицистичних болести бубрега), инфекције, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће и везико-уретералног рефлукса. Урођене мане и наследне болести бубрега су водећи узроци отказивања функције бубрега у периоду до четврте године живота. У периоду од 5. до 14. године живота инсуфицијенција бубрега најчешће је последица наследних болести, нефротског синдрома и системских болести. Касније, у периоду од 15. до 19. године живота, болести које утичу на функцију гломерула (тубула у бубрегу који инфилтрирају крв) постају водећи узрок отказивања бубрега. Деца с хронично смањеном функцијом бубрега често су оптерећена различитим пратећим компликацијама, укључујући кардиоваскуларне (артеријска хипертензија и хипертрофија леве коморе срца), метаболичке (ацидоза, резистенција на инсулин, хиперлипидемија), хематолошке (анемија), ендокринолошке (резистенција на соматотропне хормоне, хипергонадотропни хипогонадизам, смањена производња еритропоетина), коштане (ренална остеодистрофија) и водено-електролитне поремећаје(хипонатријемијска дехидратација, хиперволемија и хиперкалијемија). Ове најзначајније компликације повећавају учесталост оболевања и умирања и отежавају психолошку и социјалну адаптацију детета с хроничном болести бубрега. Утицај наведених компликација је међусобно снажно условљен, а заостајање у расту је производ њиховог збирног...

Шта је рак дојке ? Рак дојке представља неконтролисан раст ћелија које чине ткиво дојке. Термин рак дојке се односи на малигни тумор који је настао у дојци. Тумор може настати у различитим деловима дојке ( у лобулусима, односно у жлездама које производе млеко, у млечним каналићима, или ређе у везивном ткиву дојке). Ћелије рака се могу из дојке проширити у друге делове тела путем крви, или преко лимфних судова (на тај начин се туморске ћелије могу пронаћи у лимфним чворовима у близини дојке) и тај процес се назива метастазирање. Када дођу до других органа, њихов раст може даље угрозити функционисање тих органа. Рак дојке (као и сваки други) увек настаје због неке генетске грешке (грешке у генетском материјалу). И поред тога, само 5 – 10 % тумора дојке настају услед грешке наслеђене од мајке или оца. Око 90% случајева рака дојке  настају због генетских грешака које настају као последица старења органиyма и његовог „трошења“. Ко може оболети од рака дојке? Све жене могу оболети од рака дојке. Мушкарци могу такође оболети од рака дојке, али је вероватноћа да се ово деси јако мала. Не рачунајући туморе коже, рак дојке представља најчешћи рак у жена. Jедна у осам жена која доживи близу 80 година (просечан животни век жене у развијеним земљама) може очекивати да оболи од рака дојке. Ризик од оболевања се дуплира уколико жена има у породици (у првом степену) некога ко је оболео од рака дојке (мајка, рођена сестра, ћерка). Око 20 – 30% жена које су  имале рак дојке имају позитивну породичну историју рака дојке. Око 5 – 10% тумора дојке настају мутацијама у генима названим BRCA1 И BRCA 2 Ови гени се наслеђују од мајке или оца. Жене које имају мутације ових гена имају 80% шанси да током живота развију рак дојке, као и да га добију у млађим годинама (пре 50. године). Повећана вероватноћа за развој рака јајника је такође повезана са мутацијама на овим генима. Фактори ризика за развој рака дојке Иако су студије показале да жене имају ризик од 13% да током свог живота оболе од рака дојке, Ваш лични ризик може бити мањи, или већи. Све оно што повећава вероватноћу да оболите од рака дојке се назива фактором ризика, док све оно што смањује ову вероватноћу се назива протективним (заштитним) фактором. Неки од ових фактора су променљиви и на њих можете утицати, док на неке друге не можете. Ипак запамтите, да Вам чак и овакво понашање не гарантује ризик од 0% да оболите од рака дојке, као ни то да ће жене које имају у својој здравственој историји постојање неког од фактора ризика оболети од рака. Фактори ризика које можете контролисати Телесна маса – прекомерна телесна маса или гојазност су повезани...

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора Оболевање и умирање од рака у свету и Србији Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Оптерећење раком у свету У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%). Оптерећење раком у Србији У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40. 241 особа (21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише...

Међународни дан деце оболеле од рака 15. фебруар 2020. године под слоганом: ,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у 88 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља. Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице, које, према статистичким подацима, представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога, обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. Према последњим подацима, током 2014. године регистровано је 300.000 новооболелих особа узраста од 0 до 19. година. Више од 2/3 новооболелих особа или 215.000 је  било узраста до 14. година. Упркос чињеници да оболевање од рака у свету код деце расте и даље у структури оболевања од свих малигних болести рак код деце чини 1%.  У Србији рак код деце и адолесцената чини  око 0,7% у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године  у Србији се региструје  око 315 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији, готово две трећине новооболеле деце (63,8%) је узраста до 15 година. Три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме чине најчешће малигне болести у детињству. Ове три групе малигних обољења чине готово половину (49,4%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године, 48 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести две трећине умрле деце (65,4%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга са 52,9%, леукемије са 41,2% и лимфоми са 17,6%. У узрасту од 0 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга са 40,4%, леукемије са 30,8% и лимфоми са 15,4%. Важно је истаћи да је успех излечења рака код деце велики, много већи него у популацији одраслих. У прилог томе говори податак да у високоразвијеним земљама света стопа преживљавања достиже чак 84%, али  и да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе уколико постоји локална и међународна подршка у...

фебруар – Светски дан борбе против рака 2020. Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље  хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у...

јануар – Национални дан без дуванског дима У Србији се 31. јануара 2017. године обележава Национални дан без дуванског дима под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”. Активности које се реализују у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима 2017. године поново упозоравају јавност на штетне ефекте излагања  дуванском диму, посебно по здравље деце и младих. Употреба дувана је повезана са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања  дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене материје, повезан je са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева. Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину. Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Окружење без дуванског дима спречава започињања пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разболевања и смртности због пушења, чиме се смањују трошкови за лечење особа које оболе због пушења. Становници Србије у значајном проценту изложени су дуванском диму. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је 47% непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље. Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији (2013.) показују да је 63% ученика старости 13–15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61% на затвореним јавним местима. Овако високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима пушење није забрањено тј. законски регулисано, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана.   Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године. Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом.   Кључни резултaти Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. године су следећи:   Пушење је дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење...