Међународни дан особа са инвалидитетом   Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар, обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се унапреди и омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву. Тај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају а то су пре свега сиромаштво, висока стопа незапослености и икљученост из друштва. Лајтмотив овогодишњег обележавања овог датума је укинути баријере и  отворити врата за инклузивно друштво и развој за све. Преко милијарду људи, или приближно 15 одсто светске популације, живи са неким обликом инвалидитета. Широм света, особе са инвалидитетом се суочавају са бројним  баријерама које их искључују из пуног и ефикасног учествовања у друштвеним токовима. Они се суочавају са неједнаким могућностима у погледу образовање, запошљавање, здравствене и социјалне заштите. Контрадикторност је да су ови свеприсутни проблема остали друштвено невидљиви па се и особе са инвалидитетом осећају невидљивима у својим заједницама, а очекују да имају једнаке могућности али пре свега да имају и право на различитост. Република Србија је постигла напредак у погледу законске и подзаконске регулативе када је у питању положај особа са инвалидитеом, али је присутан проблем одговарајуће имплемантације. Генералне скупштине УН је у  децембру 2006. године усвојила  Конвенцију о правима особа с инвалидитетом.  Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа с инвалидитетом с пратећим Опционим протоколом уз конвенцију. Овим документом потврђена је универзалност и недељивост свих људских права и основних слобода, као и потреба да се особама са инвалидитетом гарантује пуно уживање свих права и слобода, без дискриминације. Наша држава је, у складу са преузетим обавезама, доставила Комитету УН за права особа са инвалидитетом Иницијални извештај о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила у јуну ове године, препознаје особе са инвалидитетом као и даље осетљиву друштвену групу и међу задацима Стратегије су и стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима; искорењивање односно сузбијање говора мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи; и јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције. ИЗВОР :...

Светски AIDS дан, 1. децембар 2019. године:  ДРУШТВО ДОПРИНОСИ НАПРЕТКУ  (COMMUNITIES MAKE THE DIFFERENCE)   Светски AIDS дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са HIV пандемијом и демонстрира међународну солидарност. Овај дан, који се 31. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције HIV инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране HIV-ом.   Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „ДРУШТВО ДОПРИНОСИ НАПРЕТКУ“(COMMUNITIES MAKE THE DIFFERENCE). Национална кампања која има за циљ промоцију значаја тестирања на HIV и повећања броја особа са неким ризиком дијагностикованих у раном стадијуму HIV инфекције као кључне превентивне активности уз подизање знања грађанства у циљу смањења још увек присутне неосноване стигма и дискриминације према особама инфицираних HIV-ом, почела је 22. новембра и трајаће до краја децембра, при чему ће се бројне активности реализовати у 38 градова/места на територији Републике Србије.   Епидемиолошка слика у свету и Србији HIV и даље представља важан јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је од почетка епидемије 75 милиона људи инфицирано HIV-ом, док је 32  милиона људи умрло од AIDS-а у свету. Према проценама UNAIDS-a у свету крајем 2018. године скоро 38 милиона особа је живело са HIV-ом (20,6 милиона у региону источне и јужне Африке), са процењеном преваленцијом од 0,8% међу особама узраста 15–49 година. Процене указују да је 2018. године број особа новоинфицираних HIV-ом смањен за 40% у односу на 1997. годину (1,7 милиона према 2,9 милиона), док је умирање од AIDS-а смањено за 55% у односу на 2004. годину (770.000 према 1,7 милиона). Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових HIV инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте. Спровођење успешних превентивних програма и повећање броја особа које знају свој HIV статус и на успешној су терапији треба да допринесе да до 2020. године буде мање од 500.000 особа новоинфицираних HIV -ом, што је скоро четири пута мање у односу на 2018. годину. На антиретровирусној терапији крајем 2018. године је било преко 23 милиона особа инфицираних HIV-ом у свету, што је троструко више него 2010. године (7,7 милиона) и чак 40 пута више него 2000. године (576.000). У складу са најновијим препорукама СЗО из 2016. године лечење треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, да би ефекти терапије представљали не само добробит за особе инфициране HIV-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема...

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ТЕСТИРАЊА НА ХИВ И ХЕПАТИТИС 22–29. новембар 2019. Седам година од покретања у 2013. и пет година од фокусирања на хепатитис као и на  ХИВ, Европска недеља тестирања поново ће се одржати од 22.-29. новембра 2019. Европска недеља тестирања је европска кампања која подстиче јавне и партнерске организације, заједнице и институте за јавно здравство широм европске СЗО да се уједине на недељу дана ради промовисања добровољног тестирања. Циљ је подизање свести о предностима раније дијагнозе ХИВ- а и вирусних хепатитиса што омогућава ефикасније лечењ и негу , уз поштовање принципа поверљивости. Примарни циљ Европске недеље тестирања је да  што више људи сазна свој  ХИВ и / или хепатитис статус и на тај начин  и смањи број случајева са  касно постављеном  дијагнозом. Ови циљеви се постижу промоцијом предности тестирања на ХИВ и хепатитис и подржавањем сталне  сарадње између свих партнера у заједници. Основни циљеви кампање су : Охрабрити  особе које су било када биле изложене неком ризику да се тестирају; Подстаћи здравствене раднике да нуде добровољно тестирање и саветовање на ХИВ или хепатитис као део рутинске неге у одређеним условима и у присуству одређених стања (у складу са смерницама СЗО); Подршка и сарадња организација цивилног друштва у повећању обима тестирања на ХИВ и хепатитис и подстицање размене примера добре праксе међу земаљама ; Подићи свест државних институција о индивидуалним, друштвеним и економским предностима тестирања на ХИВ и хепатитис у циљу  повећања  ефикасности тестирања како би се тестирање омогућило оним особама којима је најпотребније; Помоћ у окончању епидемије ХИВ-а и хепатитиса спречавањем преношења инфекције постављањем  ране дијагнозе и правовременим лечењем. СЗО снажно подржава интегрисане приступе у превенцији, тестирању и нези људи који живе са ХИВ-ом и вирусним хепатитисом. Две недеље пре Европске недеље тестирања 2019. године, СЗО је издао препоруку за тестирање на ХИВ, позивајући земље да мање   користе у пракси  Western Blot и ELISA тестове  у корист једноставних, брзих тестова.   Линкови: WHO/Europe hepatitis website WHO/Europe HIV/AIDS website European Testing Week website HIV testing services   др Милена Стефановић Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ Ћуприја ИЗВОР : СЗО  http://www.euro.who.int/en/home У оквиру ЗЗЈЗ Поморавље у Ћуприји ради саветовалиште за ДПСТ сваког радног дана од 8:00-14:00 сати. У саветовалишту је свим грађанима омогућено бесплатно тестирање и разговор са лекаром специјалистом. За долазак у саветовалиште није неопходан упут лекара, нити здравствена књижица. Тестирање је: Добровољно– што знаци да је то само Ваша одлука и нико не може да Вас натера да се тестиратеуколико не желите. Поверљиво– подразумева присан, поверљив и искрен разговор измеђ Вас и саветника. Поверљивост значи да све што кажете као клијент остаје између Вас и саветника и никада неће доћи до треће особе. Анонимно– подразумева да се не морате представити пуним именом и презименом, ако то не желите,...

ИМУНИЗАЦИЈА СТАНОВНИШТВА ПРОТИВ ГРИПА НА ТЕРИТОРИЈИ ПОМОРАВСКОГ ОКРУГА Сезона 2019-2020 година   У периоду од 11.10.2019 год. до 15.10.2019 год.,обављена је дистрибуција вакцина против грипа свим домовима здравља на територији Поморавског Округа и то у следећим количинама: -ДЗ Деспотовац         600 доза -ДЗ Јагодина              1900 доза -ДЗ Параћин               2000 доза -ДЗ Рековац                 500 доза -ДЗ Свилајнац             1300 доза -ДЗ Ћуприја                 600 доза У складу са препорукама СЗО и на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони,ове године је у употреби четворовалентна инактивисана вакцина произвођача SANOFI PASTEUR ,која садржи тип АH1N1 вируса грипа, AH3N2 и два типа B вируса. Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине , па стога и подсећамо лица која су у посебном ризику (хронични поремећај плућног система, хронични поремећај кардиоваскуларног система,метаболички поремећаји,бубрежна дисфункција итд.) на неопходност вакцинисања. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања ,као и редуковања преношења вируса грипа у породици ,колективу и...

Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2019/2020   Грип је велики јавно-здравствени и социо-економски изазов, имајући у виду  да годишње преко 100 милиона људи оболи на глобалном ниву од којих 250–650 хиљада умре од компликација ове болести, доводећи до смањења радне способности  и оптерећености здравственог система. У складу са Правилникoм о  програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику код трудница и свих лица старијих од 6 месеци живота са: хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система(искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), примаоца трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама. Након дуго година примене сезонске тровалентне вакцине против грипа, имајући у виду значајно учешће типа Б вируса грипа у оболевању популације на глобалном нивоу (20-30%), у састав вакцине поред два типа А вируса грипа су уврштена и два типа Б вируса, те је стога за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине. Четворовалентна (сезонска) вакцина поред типа АH1N1 (A/Brisbane/02/2018 (H1N1)pdm09-like virus) вируса грипа, садржи типове АH3N2 (A/Kansas/14/2017 (H3N2)-like virus) и два типа B вируса грипа (B/Colorado/06/2017-like virus B/Victoria/2/87 lineage и  B/Phuket/3073/2013-like virus (B/Yamagata/16/88 lineage))  у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2019/2020, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2019/2020. Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6-12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешће запаљења плућа). Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених 6 месеци живота.  Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупресивне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или...

„Заједно у превенцији самоубиства” Сваких 40 секунди једно самоубиство више Светски дан менталног здравља се сваке године обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећен је превенцији самоубиства. Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.   Kључне чињенице: – Према подацима Светске здравствене организације, близу 800.000 људи на свету изврши самоубиство сваке године. – На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године. Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. – Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима старости од 15 до 29 година. – Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима. – Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешћи методи самоубистава широм света. – Регистрована су 1005 смртних случаја услед самоубистава, са стопом од 14,3 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије) у 2017. години.   Kо је у ризику? Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим примањима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу. Такође, доживљај сукоба, катастрофа, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници. Далеко најјачи фактор ризика за самоубиство је претходни покушај самоубиства.   Методе самоубиства Процењује се да је око 20% самоубистава на глобалном нивоу последица самотровања пестицидима, која се у већини случајева јављају у руралним пољопривредним подручијима у земљама са ниским и средњим приходима. Остале уобичајене методе самоубистава су вешање и употреба ватреног оружја.   Превенција и контрола Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства. Превенција и контрола укључују следеће мере:  смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр.  пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),  одговорно медијско извештавање,  имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,  рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и...