Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације. Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права. Практично све земље света суочиле су се са растом броја старијих особа у популацији. Ове демографске промене утичу на рад, запошљавање, финансије, потражњу за робом и услугама, становање и инфраструктуру, транспорт, социјалну и здравствену заштиту, али и на породичне односе и међугенерацијску солидарност. Владе широм света требало би да се припреме за ове економске и друштвене промене повезане са старењем становништва и са тим у вези важно је посматрати старење са позиције развоја укључујући и постизање Циљева одрживог развоја наведених у Агенди 2030. Старење становништва је важно са становишта циља о искорењивању сиромаштва, обезбеђивању услова за здрав живот и благостање за све генерације, промовисању равнопраности полова кроз цео животни циклус и пуно и продуктивно запошљавање. Потребно је смањити неједнакости између и унутар земаља, али стварати и насеља која су инклузивна, сигурна, отпорна и одржива. Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус. Овогодишња кампања има за циљ: Скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као последице акумулираних  неједнакости током живота. Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе  да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са...

„ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ОСНАЖИ РОДИТЕЉЕ. САДА И УБУДУЋЕ”    Имајући у виду значај дојења за здравље мајке и детета, промоција и подршка дојењу представљају трајни  приоритет  јавног здравља.  И поред доказаних користи дојења, број новорођенчади и одојчади на природној исхрани је све мањи. У свету подој у првом сату од рођења има 42% новорођенчади, 41% одојчади искључиво сиса до навршеног шестог месеца, а до навршене прве године живота само 25%. У нашој земљи се сваке године у просеку роди око 64.000 деце, а само око 8000 је на природној исхрани мајчиним млеком до шестог месеца живота. Према последњим подацима Истраживања вишеструких показатеља (Multiple indicator cluster survey, MICS) UNICEF-а, иако је 90% деце у Србији почело да сиса, само 13% деце се искључиво доји до шестог месеца, док је 47% деце узраста 0–5 месеци претежно дојено. Препознајући значај који дојење има за правилан раст и развој новорођенчади и одојчади, Министарство здравља је подржало иницијативу стручњака да се предузму активности у циљу повећања броја деце на природној исхрани. Након именовања националног координатора за дојење, у претходних годину дана стручни тим је израдио Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета који је Влада Републике Србије усвојила у јулу 2018. године. Програм дефинише повећање стопе искључивог дојења за децу до 6 месеци старости са 13% на 20% до 2021. године и има за циљ да омогући потребне предуслове како би се мајке мотивисале и едуковале да успоставе и што дуже, а пожељно годину дана, одрже дојење. Програм је првенствено оријентисан на спровођење активности у систему здравствене заштите, али подразумева и ангажовање свих сектора друштва. На иницијативу Републичке стручне комисије Министарства здравља, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је предложио показатеље на основу којих ће се пратити начини исхране, контакт мајке и бебе „кожа на кожу” и развој деце од рођења до навршене друге године живота. Индикаторе евидентирају од марта 2019. године све здравствене установе у систему здравствене заштите и достављају извештаје институтима/заводима за јавно здравље, а Институт за јавно здравље Србије сумира податке на националном нивоу. У претходном периоду интензивиране су и едукације здравствених радника у виду курса подршке дојењу у складу са принципима Светске здравствене организације у четири кључне установе – породилишта у Србији: ГАК „Народни фронт” у Београду, ГАК КЦ Ниш, КЦ Војводина и КЦ Крагујевац. У јачању капацитета и подршке родитељима од периода трудноће, током рођења детета и надаље, истиче се дугогодишња сарадња са UNICEF-ом. Један од примера одрживог и ефикасног решења за обезбеђивање квалитета здравствене заштите у вези са порођајем и рођењем детета је и доследно спровођење стандарда за акредитацију породилишта и неонатолошких јединица.  Посебну пажњу UNICEF усмерава на унапређење рада патронажне службе са циљем да одговори потребама родитеља у првом контакту са породицом, одмах...

„ПРАВИЛНА ИСХРАНА –  ДОСТУПНА И ПРИСТУПАЧНА СВИМА. ЗА СВЕТ БЕЗ ГЛАДИ” Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.   Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.   Kључне чињенице:   Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено. Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним. Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света. Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности. Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот. Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно. Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и...

„Заједно у превенцији самоубиства” Сваких 40 секунди једно самоубиство више   Светски дан менталног здравља се сваке године обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећен је превенцији самоубиства. Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.   Кључне чињенице: – Према подацима Светске здравствене организације, близу 800.000 људи на свету изврши самоубиство сваке године. – На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године. Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. – Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима старости од 15 до 29 година. – Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима. – Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешћи методи самоубистава широм света. – Регистрована су 1005 смртних случаја услед самоубистава, са стопом од 14,3 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије) у 2017. години.   Ко је у ризику? Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим примањима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу. Такође, доживљај сукоба, катастрофа, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници. Далеко најјачи фактор ризика за самоубиство је претходни покушај самоубиства.   Методе самоубиства Процењује се да је око 20% самоубистава на глобалном нивоу последица самотровања пестицидима, која се у већини случајева јављају у руралним пољопривредним подручијима у земљама са ниским и средњим приходима. Остале уобичајене методе самоубистава су вешање и употреба ватреног оружја.   Превенција и контрола Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства. Превенција и контрола укључују следеће мере: смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр.  пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима), одговорно медијско извештавање, имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола, рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и...

„ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ОСНАЖИ РОДИТЕЉЕ. САДА И УБУДУЋЕ.”   Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.   Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (UNICEF) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне форумле, који је данас део законодавства већине европских земаља. Потписивањем Innocenti декларације о заштити, подршци и промoцији дојења 1990. године, представници бројних земаља света и челних организација које се баве очувањем здравља (СЗО, UNICEF, UNDP, UN, US AIDA, Светска банка и сл.) обавезују се бројним активностима са циљем заштите, подршке и промоције дојењу. Kао једна од активности, сваке године у првој недељи августа обележава се Светска недеља дојења како би се подстицале мајке свих земаља да доје своју децу и на тај начин очувају њихово здравље. Светска недеља дојења први пут у свету обележена је 1992. године са низом активности.   Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 1. до 7. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ОСНАЖИ РОДИТЕЉЕ. САДА И УБУДУЋЕ.”   Обележавање Светске недеље дојења је уједно и прилика да се јавност упозна са циљевима и активностима Националног програма подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета („Службени гласник РС”, број 53 од 11. јула 2018.).   Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.   Дојење није искључива одговорност...

Светски дан срца – 29. септембар 2019. године „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА”   Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше. Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, својим болесницима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.Стратегија за  превенцију и контролу хроничних незаразних болести (ХНБ) са акционим планом подржана је од стране доносиоца одлука. Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (KВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 13,1%, исхемијске болести срца 17,4%, цереброваскуларне болести 20,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 48,5% свих смртних исхода од KВБ. Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,4% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2017. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,6% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2017. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.664...