Светски дан хепатитиса

СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА 11. ЈУЛ   Од 1990. године обележава се Светски дан становништва у складу са актуелном темом и тренутним потребама, како би се унапредиле развојне стратегије Уједнињених нација и држава чланица.  Генерална скупштина Уједињених нација уврстила је овај дан у календар светских манифестација зато што је у  јулу 1987. (11.07.1987. ) године светска популација достигла број од пет милијарди становника. Овогодишњи Светски дан становништва скреће глобалну пажњу на недовршене послове Међународне конференције о становништву и развоју из 1994. године. Прошло је 25 година од те значајне конференције, на којој је 179 влада признало да су репродуктивно здравље и родна равноправност кључни за постизање одрживог развоја.   У новембру ће Популациони фонд Уједењених нација (http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home.html), заједно са владама Кеније и Данске, сазвати конференцију на високом нивоу у Наиробију како би убрзала напоре за постизање ових неиспуњених циљева. На Светски дан становништва  позивају се лидери, креатори политике, организатори на локалном нивоу, институције и други да помогну како би остварња из обалсти репродуктивнг здравља постала стварност за све категорије становништва. Репродуктивно здравље је суштина визије Популационог фонда- света у коме је свака трудноћа жељена, сваки порођај безбедан, а потенцијали сваког младог човека испуњени. Проблеми са репродуктивним здрављем су и даље главни узрок болести и смрти жена у порођајним годинама широм света. Већина глобалних питања и проблема који захтевају хитно решавање односи се на младе особе, девојке и жене, затим на смањивање сиромаштва, побољшање репродуктивног здравља, старење популације и урбанизацију. Oко 225 милиона жена у свету које желе да избегну трудноћу не користе сигурне и ефикасне методе планирања породице из разлога који се крећу од недостатка приступа информацијама или услугама, због недостатка подршке од њихових партнера или заједница. Већина ових жена са незадовољавајућим знањем или приступом контрацепцији живи у 69 најсиромашнијих земаља на свету . Процењен број становника у Републици Србији у 2018. години је 6 982 604. Посматрано по полу, 51,3% чине жене , а 48,7% мушкарци. Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи -5,5‰. Према подацима виталне статистике у 2017, стопа природног прираштајаи зноси -5,5‰ . Стопа наталитета је 9,2‰ , а стопа морталитета 14,8‰ . Од 2007. до 2017. године, број становника се смањио за 360 721, док је просечна годишња стопа раста износила -4,5 на 1 000 становника.  Просечна старост становништва Републике Србије порасла је са 40,9 година (2007) на 43,0 (2017). Стопа наталитета је остала на истом нивоу у 2007. као и у 2017. и износила је 9,2‰ , док је удео жена у фертилном периоду у укупном становништву незнатно порастао са 21,9% на 22%. Просечна старост мајке при рођењу првог живорођеног детета је са 26,2 година (2007) порасла на 28,4 (2017), док...

мај 2019. – Светски дан без дуванa   Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за циљ да различите циљне групе упозори на здравствене  и друге ризике  који се повезују са употребом дувана и подстакне доносиоце одлука да усвоје делотворне мере, засноване на доказима, којима се смањује употреба дувана и изложеност дувану. Тема Светског дана без дувана 2019. године је „Дуван и здравље плућа”, а обележава се под  слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах”. Ове године посебна пажња се посвећује негативном утицају дувана на плућа (од рака до хроничних плућних болести), због значаја овог органа за целокупно здравље и благостање људи. Кампања Светски дан без дуванa 2019. има улогу да укаже на: важност здравља плућа за постизање укупног здравља и благостања и последице пушења на здравље плућа; велики број смртних случајева и плућних болести широм света изазваних дуваном, укључујући хроничне респираторне болести и рак плућа; повезаност употребе дувана и туберкулозе; последице изложености дуванском диму на здравље плућа код људи свих узраста; мере контроле дувана засоване на доказима које треба предузети како би се смањиле последице употребе дувана на здравље плућа, као и на целокупно здравље.   Позив на акцију Контрола дувана мора постати приоритет владама и заједницама широм света како би се остварио циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност улед незаразних болести. У циљу смањења употребе дувана и изложености дуванском диму све државе треба да имплементирају Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације, што подразумева  имплементацију и спровођење најефикаснијих мера за смањење понуде и потражње дувана и дуванских производа. Родитељи и остали чланови заједнице такође треба да предузму мере којима ће промовисати сопствено и здравље своје деце чувајући их од штете коју изазива дуван.       Значајне болести повезане са употребом дувана   Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши. Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме. Болести...

Међународни дан физичке активности – 10. мај 2019. године   Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности. Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%). Становници Србије у просеку седе пет сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати). Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација…) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%. На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији трећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%). У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). Шта је физичка активност? Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност. Зашто је важна физичка активност? Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже...

  Од недавано је доступна беспатна апликација ЗАУСТАВИТЕ РАК  коју можете преузети на Google Play (Apps on Google Play – play.google.com) .Апликација пружа здравствене информације о малигним болестима. Доступни су савети о превенцији и скринингу 5 врста тумора. Набројани су ризици обољевања и најчешћи фактори ризика за туморска обољења. У делу о сопственој превенцији ових болести могуће је добити савете и водич за редовне систематске и превентивне прегледе који се обављају преко изабраног лекара. Аутор : др Дарко Тешмановић специјалиста социјалне медицине , ДЗ Лозница Програмер : Жељко...

Светски дан бубрега – 14. март 2019. године   Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (Тхе Интернатионал Социетy оф Непхрологy) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (Интернатионал Федератион оф Киднеy Фоундатионс) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења. Хроничне болести бубрега су узрок најмање 2,4 милиона смртних случајева годишње и тренутно су на шестом месту узрочника смрти. Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Упркос растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света, неједнакости у доступној здравственој заштити су и даље присутне. Настанак акутних и хроничних болести бубрега повезан је и са социјалним условима у којима људи живе и раде, укључујући и сиромаштво, родну дискриминацију, недостатак образовања, професионалне ризике и загађење. Трансплантација бубрега се сматра најисплативијим третманом хроничне бубрежне инсуфицијенције, али...