Оболевање и умирање од рака у свету и Србији Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%). У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена. Србија се према најновијим...

Слоган кампање „Ја сам, ја хоћу” Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почиње трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да како појединац и  тако и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су  учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су  рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама Субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести  који се  касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован  у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Водеће локализације рака у свету Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у...

Национални дан  без дувана „ЗАШТИТИМО СЕ ОД ДУВАНА“   У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Заштитимо се од дувана” и посебно вишеструке последице по здравље људи и околине и неопходност јачања мултисекторске сарадње на овом пољу. У оквиру обележавања Националног дана без дувана, истичу се и нови изазови у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима.   Основни резулати који указују на величину проблема и потребу јачања мултисекторске сарадње: Резултати истраживања Global Youth Tobacco Survey (GYTS) које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарства здравља, уз финансирање Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији указују на потребу јачања мултисекторске сарадње у циљу заштите здравља младих. Основни резултати овог истраживања показују: 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци 37% ученика је бар једном пробало цигарете, а 43% неки дувански производ 9% младих пуши наргиле 6% користи електронску цигарету 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци. 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницима, самопослугама или на киосцима. 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година. 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.   У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима. Употреба дувана у свету усмрти преко 19 000 људи сваки дан. У Србији   тренутно пуши око 2,5 милиона одраслих становника, а Светска здравствена организација процењује да ће  преко 800 000 садашњих  пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана. Последице употребе дувана и изложености дуванском диму: Дувански дим угрожава новорођенчад и пре и после рођења Пушење у трудноћи повећава ризик за компликације у трудноћи. Угљен моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника Дуван је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17% смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму Пушење повећава ризик обољевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија Удисање дуванског дима из...

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 21. јануара до 27. јануара 2019. године у циљу подизања свести  жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље  превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.   Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.   Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2015. године регистроване су 1.095 новооболеле жене од рака грлића материце, док 424 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Латвије, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се  и по умирању од ове врсте рака код жена, налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.   Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.1 Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕCCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на: 2 дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма, организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама, организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције, организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,...

Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2018/2019. Грип је глобални јавноздравствени проблем, имајући у виду чињеницу да се годишње на северној хемисфери вирусом грипа инфицира више од 100 милиона људи, три до пет милиона оболи од тешке форме болести, а 250–500 хиљада оболелих умре од компликација болести. Због тога је од великог значаја вакцинација против грипа, као најефикаснија специфична мера примарне превенције. Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација лица која су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода. Ове категорије чине труднице и сва лица старија од шест месеци живота са: – хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), – хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хиперте-нзију), – метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), – бубрежном дисфункцијом, – хемоглобинопатијом, – хроничним неуролошким поремећајима, – имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС) – функционалном или анатомском аспленијом, и примаоци трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама. У складу са препорукама СЗО, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2018/2019. године, у примени је тровалентна вакцина следећег састава: А/Мицхиган/45/2015 (Х1Н1) пдм09-лике вирус; А/Сингапоре/ИНФИМХ-16-0019/2016 (Х3Н2)-лике вирус; Б/Цолорадо/06/2017-лике вирус (Б/Вицториа/2/87 линеаге). Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, а да се што је најважније спречавају могуће теже компликације, од којих је најчешћа запаљење плућа и смртни исход као последица насталих компликација. Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупреси-вне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији. Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано...

    Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране „Правилна исхрана – улагање у будућност”   Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност”са фокусом на смањење броја гладних у свету.   После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене. Кључне чињенице: Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде. Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно. 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама. 1,9 милијарди људи – више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте. 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности. Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње. ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ. Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима. Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету. Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова. Зато је Светски дан хране  и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја – без гладних до 2030. године. Кључне поруке Светског дана хране 2018. године: Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица. Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране. Институт...