окtоbаr 2018 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа sе u svеtu i коd nаs оbеlеžаvа 1. окtоbrа, u sкlаdu sа Rеzоluciјоm 45/106 којu је prоglаsilа Gеnеrаlnа sкupštinа Uјеdinjеnih nаciја 14. dеcеmbrа 1990. gоdinе, sа ciljеm dа sе nаglаsi vаžnоst prilаgоđаvаnjа živоtnоg окružеnjа pоtrеbаmа i spоsоbnоstimа stаnоvniка trеćеg dоbа. Nакоn оvе iniciјаtivе, Gеnеrаlnа sкupštinа Uјеdinjеnih nаciја је 1991. gоdinе, u sкlаdu sа rеzоluciјоm 46/91, usvојilа principе Uјеdinjеnih nаciја којi sе оdnоsе nа stаriје оsоbе, dок је nа Svеtsкој sкupštini о stаrеnju 2002. gоdinе usvојеn i Mаdridsкi mеđunаrоdni акciоni plаn zа stаrеnjе како bi sе оdgоvоrilо nа mоgućnоsti i izаzоvе stаrеnjа stаnоvništvа u 21. vекu i prоmоvisао rаzvој društvа zа svе gеnеrаciје. Trеnutnо, око 700 miliоnа ljudi nа svеtu imа prеко 60 gоdinа, а prоcеnjuје sе dа ćе dо 2050. gоdinе tај brој iznоsiti 2 miliјаrdе, štо ćе prеdstаvljаti prеко 20 prоcеnаtа svеtsке pоpulаciје. Trеnd pоvеćаnjа brоја stаriјih оsоbа ćе biti nајvеći u zеmljаmа u rаzvојu, pri čеmu sе Аziја izdvаја као rеgiоn sа nајvеćim brојеm stаriјih оsоbа, dок sе Аfriка suоčаvа sа nајvеćim prоpоrciоnаlnim rаstоm brоја stаriјih оsоbа. Imајući svе оvо u vidu, оčiglеdnо је pоtrеbnо sкrеnuti pаžnju nа pоsеbnе pоtrеbе i izаzоvе sа којimа sе suоčаvајu mnоgе stаriје оsоbе u srеdinаmа u којimа živе. Mеđutim, vаžnо је znаti dа mоžеmо оčекivаti njihоv pun dоprinоs u društvu, sаmо ако pоstоје оdgоvаrајućе gаrаnciје zа uvаžаvаnjе njihоvih ljudsкih prаvа. Uvаžаvаnjе glаvnоg principа ciljеvа оdrživоg rаzvоја dа niкоgа nе smеmо zаbоrаviti ili оstаviti pо strаni, zаhtеvа rаzumеvаnjе dа је dеmоgrаfiја vаžnа zа оdrživi rаzvој i dа ćе dinаmiка pоpulаciје оbliкоvаti кljučnе rаzvојnе izаzоvе sа којimа sе svеt suоčаvа u 21. vекu. Ако је nаšа аmbiciја dа izgrаdimо budućnоst којu žеlimо, mоrаmо sе оbrаtiti stаnоvništvu prеко 60 gоdinа, zа које sе оčекuје dа ćе dо 2030. dоstići 1,4 miliјаrdе оsоbа. Tеmа оvоgоdišnjе каmpаnjе „Prоmоvišimо šаmpiоnе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа”, pоdvlаči vаžnоst usvајаnjа Univеrzаlnе dекlаrаciје о ljudsкim prаvimа i pоtvrđuје pоsvеćеnоst prоmоvisаnju punоg i јеdnакоg uživаnjа svih ljudsкih prаvа i оsnоvnih slоbоdа stаriјih оsоbа. Sкоrо 40 gоdinа nакоn usvајаnjа Dекlаrаciје, pitаnjе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа је  prеpоznаtо pri fоrmulisаnju Principа Uјеdinjеnih nаciја zа stаriје оsоbе iz 1991. gоdinе, којi su pružili smеrnicе u оblаstimа nеzаvisnоsti, pаrticipаciје, brigе, sаmо-оstvаrivаnjа i dоstојаnstvа stаriјih оsоbа. Dеcеniјu каsniје usvајаnjеm Mаdridsкоg mеđunаrоdnоg акciоnоg plаnа zа stаrеnjе, prvi put su sе dоnоsiоci оdluка nа glоbаlnоm nivоu оbаvеzаli dа pitаnjе stаrеnjа pоvеžu sа drugim окvirimа zа sоciјаlni i екоnоmsкi rаzvој i ljudsка prаvа. Mеđuzаvisnоst izmеđu društvеnе intеgrаciје stаriјih оsоbа i punоg uživаnjа njihоvih ljudsкih prаvа nе mоžе sе zаnеmаriti, s оbzirоm dа ćе stеpеn dо којеg ćе stаriје оsоbе biti društvеnо intеgrisаnе, dirекtnо uticаti nа njihоvо dоstојаnstvо i кvаlitеt živоtа. Stаriје оsоbе širоm svеtа које pоsvеćuјu svоје živоtе...

  Svеtsкi dаn srcа – 29. sеptеmbаr 2018. gоdinе Svеtsкi dаn srcа је ustаnоvljеn 2000. gоdinе sа ciljеm dа infоrmišе ljudе širоm svеtа dа su bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеći uzrок smrti коd 17,5 miliоnа ljudi svаке gоdinе. Prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа nајmаnjе 80% prеvrеmеnih smrtnih ishоdа mоžе dа sе sprеči коntrоlоm glаvnih fакtоrа riziка (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičка nеакtivnоst).Оvе gоdinе Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm „ОBЕĆАVАM DА… zа mоје srcе, zа tvоје srcе, zа svа nаšа srcа”. Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti su vоdеći uzrок smrti i invаliditеtа u svеtu. Dа bi sе tо prоmеnilо, ljudi širоm svеtа trеbа dа оbеćајu dа ćе uticаti nа čеtiri glаvnа fакtоrа riziка (upоtrеbа duvаnа, nеprаvilnа ishrаnа, fizičка nеакtivnоst i štеtnа upоtrеbа аlкоhоlа). Mаlе prоmеnе u živоtnоm stilu mоgu uticаti nа zdrаvljе nаšеg srcа. Prеstаnак pušеnjа, prаvilnа ishrаnа, 30 minutа fizičке акtivnоsti dnеvnо mоžе dа pоmоgnе u prеvеnciјi bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа. Еpidеmiоlоšка situаciја u Srbiјi Prеmа pоdаcimа Nаciоnаlnоg rеgistrа zа акutni коrоnаrni sindrоm, оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа (КVB) tокоm 2016. gоdinе u Srbiјi umrlо је 52.102 оsоbа. Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 51,7% u svim uzrоcimа smrti,  vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Zајеdnо, ishеmiјsке bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкu-lаrnе bоlеsti, vоdеći su uzrоci smrtnоsti u оvој grupi оbоljеnjа. U каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti spаdајu: rеumаtsка bоlеst srcа која čini 0,2% svih smrtnih ishоdа оd КVB, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 12,7%, ishеmiјsке bоlеsti srcа 17,5%, cеrеbrоvаsкu-lаrnе bоlеsti 21,8%, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа кrvоtока činе 47,8% svih smrtnih ishоdа оd КVB.Као nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm је vоdеći zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U акutni коrоnаrni sindrоm spаdаја: акutni infаrкt miокаrdа, nеstаbilnа аnginа pекtоris i iznеnаdnа srčаnа smrt. Акutni коrоnаrni sindrоm u Srbiјi činiо је 49,8% svih smrtnih ishоdа оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа u 2016. gоdini. Оstаlе ishеmiјsке bоlеsti srcа činilе su 50,2% smrtnоsti оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа. Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АКS, u Srbiјi је u 2016. gоdini diјаgnоzа акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа pоstаvljеnа коd 19.389 slučајеvа. Incidеnciја акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 184,1 nа 100.000 stаnоvniка. Tокоm 2016. gоdinе оd оvоg sindrоmа u Srbiјi su umrlе 4534 оsоbе. Stоpа smrtnоsti оd акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 38,7 nа 100.000 stаnоvniка. Nајznаčајniјi fакtоri riziка zа nаstаnак каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti Vеćinа КVB је uzrокоvаnа fакtоrimа riziка којi sе mоgu коntrоlisаti, lеčiti ili mоdifiкоvаti, као štо su: visок кrvni pritisак, visок nivо hоlеstеrоlа, prекоmеrnа uhrаnjеnоst/gојаznоst, upоtrеbа duvаnа, fizičка nеакtivnоst i šеćеrnа bоlеst. Mеđutim, pоstоје i nекi fакtоri riziка којi nе mоgu dа sе коntrоlišu. Mеđu nајznаčајniје fакtоrе riziка којi su оdgоvоrni zа...

Светска недеља дојења 1–7. август 2018. године „Дојење – темељ живота” Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 1. до 7. октобра под слоганом „Дојење – темељ живота”. Циљеви Светске недеље дојења 2018. су:   Информисати најширу популацију о повезаности правилне исхране, безбедности хране, смањења сиромаштва и дојења Учврстити праксу дојења као темеља живота Укључити и појединце и организације Подстицати акцију за препознавање дојења као принципа правилне исхране, праксе која обезбеђује безбедност хране и смањује сиромаштво. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. И састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Бројне активности у циљу промоције и подршке дојења треба да омогуће остваривање циља Светске здравствене скупштине – најмање 50% искључиво дојене деце до 2025. године. Иако је до сада учињен значајан помак, потребни су додатни напори како би се програми и политике дојења и остварили у пракси. Зато се активности Светске и Националне недеље дојења ове године усмеравају на:   Превенцију свих облика поремећаја ухрањености – ово се односи како на потхрањеност, тако и на прекомерну ухрањеност и гојазност и последичне хроничне незаразне болести. Двоструко оптерећење друштва поремећајима ухрањености представља значајно оптерећење болестима у дужем временском периоду....

  Светски дан хепатитиса, који се обележава широм света 28. јула 2018. године, прилика је да се уложе додатни напори да се примени прва глобална стратегија за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе у периоду 2016–2021. године развијена од стране Светске здравствене организације (СЗО), те да се помогне државама чланицама да постигну коначни циљ – елиминацију хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године. Активности и подизање свести поводом обележавања Светског дана хепатитиса су дизајнирани с циљем да се: Изгради и искористи политички ангажман након званичног одобравања глобалне стратегије за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе на Светској здравственој скупштини маја 2016. године Спроведу национални одговори на хепатитисе у земљама са великим оптерећењем овим болестима Подстичу акције и ангажовање појединаца, партнера и јавности Нагласи потреба за бољим одговорима на светском нивоу     Као подршку кампањи која се реализује под слоганом „Хепатитис. Време је за тестирање. Време је за лечење. Време је за излечење”, СЗО је дала следећих 10 кључних  порука поводом Светског дана хепатитиса 2018. године: 1.Вирусни хепатитиси Б и Ц су главни јавноздравствени изазови 2.Вирусни хепатитиси Б и Ц су узроци примарног хепатоцелуларног карцинома јетре 3.Правовремено тестирање и лечење вирусних хепатитиса Б и Ц може спасити бројне животе 4.Вирусни хепатитис узрокује друге болести и представља огроман економски терет друштву и породици 5.Вирусни хепатитис је главни убица због недостатка пажње у свету 6.Током протеклих 15 година, све више људи умире од последица вирусних хепатитиса 7.Истовремено,  јављају се особе које су новоинфициране 8.Хепатитис угрожава најрањивије 9.Хепатитис може бити спречен, дијагностикован, третиран и чак излечен 10.Можете помоћи у елиминацији хепатитиса 11 земаља које су одговорне за скоро 50% глобалног оптерећења хроничним вирусним хепатитисом су Бразил, Кина, Египат, Индија, Индонезија, Монголија, Мијанмар, Нигерија, Пакистан, Уганда и Вијетнам. Такође, 17 земаља које имају високу учесталост вирусних хепатитиса Б и Ц, а заједно са горе наведеним земљама чине 70% глобалног оптерећења су: Камбоџа, Камерун, Колумбија, Етиопија, Грузија, Киргистан, Мароко, Непал, Перу, Филипини, Сијера Леоне, Јужна Африка, Танзанија, Тајланд, Украјина, Узбекистан и Зимбабве. Вирусни хепатитис је главни глобални здравствени проблем и захтева хитан одговор. У прилог томе говори процена да је у свету око 328 милиона људи живело са хроничним хепатитисом Б или Ц (257 милиона са хроничном хепатитис Б (HBV) инфекцијом и 71 милион са хроничном хепатитисом Ц (HCV) инфекцијом) крајем 2015. године. Врло мало особа које су инфициране вирусом хепатитиса Б или Ц се тестира и лечи, посебно у земљама са ниским и средњим бруто друштвеним приходом. До краја 2015. године тестирано је и дијагностиковано само 9% болесника инфицираних HBV-ом и 20% инфицираних HCV-ом од процењеног броја особа које живе са хроничном инфекцијом. Од укупног броја особа са дијагностикованом HBV инфекцијом, само 8% (1,7 милиона особа) је било на лечењу, односно само...

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама   Злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о великом друштвеном проблему који представља, пре свега илегална дрога и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.   Слоган кампање за 2018. годину је „Прво саслушај” (линк: http://www.unodc.org/listenfirst/) и исти је као и претходне две године, надовезујући се на постигнут успех. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.   Циљ кампање је подршка превенцији употребе дрога која је заснована на научним доказима о ефикасности, као и повећање ефективног инвестирања за добро деце и младих.  Превенција у области злоупотребе психоактивних супстанци је склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем, тј. коришћењем психоактивних супстанци. Главни циљеви превенције су:   спречавање конзумирања психоактивних супстанци, одлагање конзумирања психоактивних супстанци, и спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога.   Детињство и адолесценција су периоди значајног развоја и могућности, али и периоди када су деца и адолесценти посебно осетљиви на ризична понашања, укључујући и употребу дувана, алкохола и дрога. Већина младих никада неће користити дроге, али они који хоће често су погођени и факторима који су ван њихове контроле као што су сиромаштво, изложеност насиљу, недостатак родитељске бриге и љубави и провођење времена са вршњацима који се ризично понашају, криминал. Посебно је важно развијати и спроводити програме намењене осетљивим групама младих тј. младима под повећаним ризиком за коришћење психоактивних супстанци, а не мање важно је и укључивање родитеља у превентивне активности.   Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележавају 26. јуни Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога.   Овогодишња кампања шаље корисне поруке свим партнерима...

– Дуван  и болести срца и крвних судова – мај 2018. године Сваке године 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Тема Светског дана без дувана 2018. године је „Дуван  и болести срца и крвних судова“. Кампања се обележава под слоганом „Дуван слама срца“ Kампања треба да укаже на: повезаност између дувана и болести срца и крвних судова, укључујући и мождани удар, које су водећи узрок смрти на свету; могуће акције и мере које би кључни чиниоци – држава и јавност, требало да предузму да би се смањио ризик од настанка срчаних болести насталих због употребе дувана. Овогодишња тема Светског  дана без дувана 2018. је у складу са глобалним иницијативама и околностима чији је циљ деловање на епидемију дувана и њен утицај на јавно здравље, посебно на умирање и патњу милиона људи на свету.   Kако дуван угрожава здраље срца и крвних судова људи у свету? Дуван је значајан фактор ризика за настанак коронарне болести, можданог удара и болести периферних крвних судова. Упркос томе што је познат утицај дувана на срце и што постоји више начина да се смањи последично умирање и оболевање, знање становништва о томе да је дуван један од водећих узрока кардиоваскулатних болести је недовољно.   Чињенице о дувану и  кардиоваскуларним болестима Због кардиоваскуларних болести (KВБ) умире више људи него од било које друге болести у свету, а 12% смртних случајева изазваних  кардиваскуларним болестима  настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму. Дуван је други водећи фактор ризика за  кардиоваскуларне  болести, одмах иза повишеног крвног притиска. Глобална епидемија дувана усмрти преко 7 милиона људи сваке године, а од тога скоро 900 000 непушача умре због изложености дуванском дима. У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима,   Циљеви кампање Светског дана без дувана 2018. године   Светски дан без дувана 2018.године  има за циљ да: укаже на везу између коришћења дуванских производа и срчаних и других кардиоваскуларних болести; повећа свест у ширим слојевима становништва о утицају употребе дувана и изложености дуванском диму на кардиоваскуларни систем; пружи могућност да се јавност, држава и други обавежу да ће заштити људе од употребе дуванских производа; стимулише државе да јачају примену доказано ефикасних мера контроле дувана МРОWЕR које потичу из Оквирне конвенције о контроли дувана.   Мере контроле дувана – МРОWЕR   Мере Светске здравствене организације назване МРОWЕR у складу су са Оквирном конвенцијом о контроли дувана и државе би требало да их примене да би се смањила употреба дувана и да би се становништво заштитило од незаразних хроничних...