Светски дан здравља, 7. април 2018. године – Универзална покривеност здравственом заштитом: доступна и приступачна свима „Здравље за све”     Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације (СЗО) – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Ове године Светски дан здравља посвећен је доступности здравственој заштити и обележава се под слоганом „Здравље за све”. Ове године обележава се и јубиларних 70 година од иницијативе и првог обележавања овог важног датума од стране СЗО. Поводом обележавања Светског дана здравља 2018.године СЗО позива светске лидере да истрају у напорима за остварење циљева одрживог развоја на које су се обавезали  2015. године, а који као крајњи циљ имају унапређење здравља свих. Слоган „Здравље за све” овогодишње кампање је уједно седамдесетогодишња визија СЗО.  Зашто је важна универзална доступност здравственој заштити Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва чији је основни циљ остварење највишег могућег нивоа очувања здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата: 1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота; 2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести; 3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених; 4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравље. Здравствену заштиту у Републици Србији становништво остварује преко здравственог осигурања које постоји као обавезно и добровољно здравствено осигурање. Oбавезно здравствено осигурање је здравствено осигурање којим се запосленима и другим грађанима обухваћеним обавезним здравственим осигурањем обезбеђују право на здравствену заштиту и право на новчане накнаде за случајеве утврђене овим законом. Добровољно здравствено осигурање је осигурање од настанка ризика плаћања учешћа у трошковима здравствене заштите у складу са овим законом, осигурање грађана који нису обавезно осигурани по овом закону односно који се нису укључили у обавезно здравствено осигурање, као и осигурање на већи обим и стандард и друге врсте права из здравственог осигурања. Обавезно здравствено осигурање обезбеђује се и спроводи у Републичком фонду за здравствено осигурање. Добровољно здравствено осигурање могу да спроводе правна лица која обављају делатност осигурања у складу са законом, као и Републички фонд. Обавезно здравствено осигурање обухвата: 1) осигурање за случај болести и повреде ван рада; 2) осигурање за случај повреде на раду или професионалне болести. Права из обавезног здравственог осигурања јесу: 1) право на здравствену заштиту; 2) право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад осигураника; 3) право на...

У сарадњи са Министарством здравља, Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, УНИЦЕФ је у септембру 2017. године покренуо националну кампању под називом ,,Сваки тренутак је важан“. Циљ кампање је да се подигне свест о важности првих 1000 дана живота и значају раних искустава за развој детета. Прве године живота представљају критичан период прилагођавања и реаговања на интервенције. Када су ускраћени адекватна исхрана, подстицај и заштита, штетни ефекти могу довести до дугорочних последица за дете , породицу и заједницу уопште. Ова кампања има за циљ да помогне родитељима и старатељима да направе изборе који ће довести до оптималног развоја њихове деце , како би свако дете добило шансу за најбољи почетак у животу и основе за будућност....

      Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране   Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Променимо будућност миграција – унапредимо безбедност хране и пољопривредни  развој” апелујући на један од највећих проблема данашњице – миграције становништва. Велики број  људи је присиљен  да напусти своје домове  због ратних сукоба и/или политичке нестабилности. Глад, сиромаштво и екстремне временске прилике као последица климатских промена су такође фактори који доприносе појави миграције становништва. У 2015. години у свету је било 244 милиона миграната, што представља повећање од 40% од 2000. године до данас. Овај број укључује 150 милиона људи који мигрирају због посла. Исте године, 65,3 милиона људи широм света присилно је расељено због сукоба и прогона, укључујући преко 21 милион избеглица, 3 милиона азиланата и преко 40 милиона интерно расељених лица,  а више од 19 милиона људи је интерно расељено због природних непогода.Око трећина свих миграната  је узраста  од  15 до 34 година, а жене чине скоро половину свих миграната. Велики број миграната потиче из сеоских средина, а многи од њих долазе у земље у развоју које имају иначе врло оскудне  ресурсе. Развој пољопривреде може створити услове за бољу зараду и може допринети не само повећању пољопривредне производње, већ и смањењу миграција из руралних средина. ФАО сарађује са владама, агенцијама УН-а, приватним сектором, цивилним друштвом и локалним заједницама, у решавању миграција кроз политике пољопривредног развоја. Светски дан хране је и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја – без гладних до 2030. године. Кључне поруке Светског дана хране 2017. године: Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица. Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Календару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Храни се правилно и буди здрав“, а...

Кампања „Заштитимо се од грипа” октобар – 20. октобар 2017 У сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и под покровитељством Министарства здравља, Србија учествује у кампањи посвећеној значају имунизације против грипа. Иницијатива представља наставак Европске недеље имунизације, која се одржава сваке године у априлу месецу. Кампања се обелележава под слоганом „Заштитимо се од грипа” и има за циљ да се истакне значај вакцинације против грипа као најбоље превентивне мере, и то посебно код особа које су у повећаном ризику за добијање тешких форми болести.   Препоруке за задравствене раднике Препоруке за старије особе Препоруке за труднице Препоруке за хроничне...

Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова. Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године. Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја. Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, али и подржати њихово учешће, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама. Циљеви овогодишње кампање: Омогућавање услова/мера које утичу на спремност старијих особа да активно учествују, што подразумева здравствено осигурање, редован приход, правну заштиту и приступ финансијским услугама. Начини/средства за оснаживања учешћа у старости, укључујући савремену технологију, образовање и доживотно учење, приступ информацијама, као и превазилажење баријера које искључују или дискриминишу старије особе.   Придружите се Обележавање Међународног дана старијих особа укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично. Ширите информације широм света! Посетите наш вебсајт social.un.org/ageing|www.un.org/en/events/olderpersonsday/ Пратите нас на Твитеру @UN4Ageing Користите #UNIDOP за све ваше твитове поводом обележавања Међународног дана старијих особа (1. октобар 2017). Планирате специјалну активност? Ми желимо да знамо! Твитујте или нам пошаљите емаил на ageing@un.org         Старење популације и нови изазови који прате демографске промене   У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.  Свет Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће број особа старијих 80 и више година...

Светски дан срца 29. септембар 2017. године „Ојачајте својe срце”   Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Под окриљем чланица и партнера Светске федерације за срце, Светски дан срца укључује велики број активности, као што су јавне трибине, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично. Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва. Данас, ниједан становник наше планете није поштеђен од болести срца и крвних судова, без обзира на то где живи, којег је пола, узраста и социјално-економског статуса. Деца представљају посебно ризичну категорију за појаву болести срца и крвних судова. Болести срца и крвних судова могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења на срцу, која се често лече једино хируршким интервенцијама.   Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2015. године у Србији умрло је 54.376 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 52,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 11,0%, исхемијске болести срца 17,6%, цереброваскуларне болести 23,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 48,2,% свих смртних исхода од КВБ. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује: акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 50,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2015. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 49,3% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2015. години дијагноза акутног...