26.јуни 2017. Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама   Злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.   Слоган кампање за 2017. годину је „Прво саслушај” (линк:  https://trello.com/b/HjGBk2El/2017-international-day-against-drug-abuse-and-illicit-trafficking) и исти је као и 2016. године надовезујући се на успех постигнут у претходном периоду.  Овим слоганом  наставља се  са указивањем да је  најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.   Циљ кампање је подршка превенцији употребе дрога која је заснована на научним доказима о ефикасности, као и повећање ефективног инвестирања за добро деце и младих.  Превенција у области злоупотребе психоактивних супстанци је склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем, тј. коришћењем психоактивних супстанци. Главни циљеви превенције су:   спречавање конзумирања психоактивних супстанци, одлагање конзумирања психоактивних супстанци и спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога.   Детињство и адолесценција су периоди значајног развоја и могућности, али и периоди када су деца и адолесценти посебно осетљиви на ризична понашања, укључујући и употребу дувана, алкохола и дрога. Већина младих никада неће користити дроге, али они који хоће су често погођени и факторима који су ван њихове контроле као што су сиромаштво, изложеност насиљу, недостатак родитељске бриге и љубави и провођење времена са вршњацима који се ризично понашају, криминал. Посебно је важно развијати и спроводити програме намењене осетљивим групама младих тј. младима под повећаним ризиком за коришћење психоактивних супстанци, а не мање важно је и укључивање родитеља у превентивне активности.   Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележавају Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности  као што су  јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога.   Овогодишња кампања шаље корисне поруке свим партнерима у превенцији злоупотребе психоактивним супстанцама, родитељима, наставницима, радницима у превенцији као и...

Светски дан без дувана, 31. мај 2017. године РЕЦИ НЕ ДУВАНУ ЗАШТИТИ ЗДРАВЉЕ, СМАЊИ СИРОМАШТВО  И ДОПРИНЕСИ РАЗВОЈУ Дуван – претња развоју Сваке године 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Тема овогодишњег Светског дана без дувана 2017 је „Дуван – претња развоју“. Кампања треба да: докаже претњу коју дуванска индустрија представља у свим државама света за одрживи развој за здравље и економско благостање њихових грађана; предложи мере које држава и јавност треба да предузму да би побољшали здравље и развој суочавајући се са светском дуванском кризом.   Циљеви кампање поводом Светског дана без дувана 2017. године: истицање повезаности између употребе дуванских производа, контроле дувана и одрживог развоја; подршка државама да контролу дувана укључе у своје националне одговоре на Агенду одрживог развоја до 2030. године; подршка државама чланицама и цивилном друштву да се боре против уплитања дуванске индустрије у политичке процесе, што заузврат доводи до јачања националне политике у контроли дувана; охрабривање ширег учешћа јавности и њених партнера у националним, регионалним и глобалним напорима да се напишу и примене стратегије и планови развоја и остваре циљеви којима су приоритет активности на контроли дувана; показати како појединци могу да допринесу стварању одрживог света без дуванског дима, било тако што су посвећени томе да никад не користе дуванске производе или тако што што ће се одрећи ове навике. Контрола дувана подржава здравље и развој СЗО позива државе да дају предност и убрзају напоре на контроли дувана као један од одговора на Агенду одрживог развоја до 2030. године. Све државе имају користи од успешне контроле дуванске епидемије, пре свега заштитом својих грађана од штетних ефеката употребе дувана и смањењем трошкова у националној економији. Агенда одрживог развоја до 2030. године и њених 17 глобалних циљева треба да осигурају „да нико не буде остављен сам“. Контрола дувана је садржана у Агенди одрживог развоја, као најделотворније средство да се постигне циљ 3.4  а то је глобално смањење за трећину превремене смртности од незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне и малигне болести и хроничну опструктивну болести плућа. Јачање примене Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО у свим државама је додатни циљ које би државе  требало да остваре тако што ће израдити одговоре за сопствени одрживи развој. Контрола дувана помаже остваривању и других глобалних циљева. Поред очувања здравља и смањења неједнакости у здрављу, свеобухватна контрола дувана смањује и гајење дувана, производњу и употребу дувана. Контрола дувана може да прекине круг сиромаштва, допринесе нестанку глади, унапреди одрживу пољопривреду и економски раст и бори се против климатских промена. Повећање пореза на дуванске производе може се такође искористити да се финансира универзална здравствена...

„Осмехни се здраво” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду  од 15. до 21. маја 2017. године обележавају Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Осмехни се здраво”. Недеља здравља уста и зуба, се, од 1991. године, обележава традиционално треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, тј. током трудноће. Посебно значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У предшколском и школском узрасту се и много тога научи о оралном здрављу и навике о хигијени се устаљују. Из наведених разлога, у оквиру ове кампање  посебно су активна деца предшколског и основношколског узраста, наставници и родитељи. Главни фактори ризика, као што су пушење, употреба алкохола и неправилна исхрана  са великом количином масти, соли и шећера доприносе развоју болести уста и зуба. Ризик обољевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више фактора ризика као што су  употреба дувана и алкохола. Стога је у овкиру Недеље здравља уста и зуба, поред препорука које се односе на редовне контроле код стоматолога и одржавање хигијене, потребно нагласити и значај ових фактора ризика. Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су: Указати на значај оралног здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота. Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља. Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем. Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва. Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља. Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање и не представља само здравље зуба већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Као и претходне године слоган  кампање „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Опште препоруке за очување оралног здравља су: Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба...

Недеља имунизације у Европском региону СЗО              „ Вакцине штите “   24-30.4. 2017. године   Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка.             Обележавање ове дванаесте недеље по реду у Европском региону, обележава се истовремено у свим регионима СЗО. Недеља имунизације у Европском региону је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградњи позитивних ставова у вези неопходности имунизације. Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови Ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.             Имунизација је једна од најуспешнијих јавно здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести укључујући рак грлића материце, дифтерију, хепатитис Б, морбиле, заушке, велики кашаљ, запаљење плућа, дечију парализу, проливе изазване ротавирусом, рубелу и тетанус. Сваке године се региструје 2-3 милиона смртних исхода од дифтерије, тетануса, великог кашља и малих богиња код  невакцинисаних лица,  а највише код деце испод 5 година живота.  Процењује се да сваке године остане невакцинисано 18,7 милиона деце у свету, основним вакцинама према проширеном програму имунизације.  Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању  дечије парализе.  У 2017. години навршава се 19 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева дечије парализе на глобалном нивоу у 2016. години износио је 37 у односу на 350.000  из 1988. године (редукција 99%). Ово је до сада најмањи број регистрованих случајева дечије парализе и сви су изазвани дивљим вирусом полиомијелитиса тип 1. Полиомијелитис се ендемски одржава само у три земље у свету (Пакистан, Авганистан и Нигерија) и у њима су пријављени сви случајеви у односу на 125 земаља 1988. године, када је започет процес искорењивања ове болести. У Нигерији се бележе последњи случајеви дечије парализе изазвани  полио вирусом тип 3 (2012. године). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла  2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину требало је да искључе из даље примене вакцину коју садржи вакцинални полио вирус тип 2.  Захваљујући глобалним напорима и стратегијама у процесу искорењивања дечије парализе, процењује се да је сваке године у последњих 10 година спречено регистровање по 200.000 нових случајева болести у свету. Процењује се да је...

„Бубрези и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге”   Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге” има за циљ да истакне чињеницу да повећања знања и свесности о факторима ризика за настанак болести бубрега као и промоција здравих стилова живота која укључује пре свега правилну исхрану и физичку активност, могу у значајној мери да помогну у спречавању настанка ових болести. Процењује се да ће до 2025. године 18% мушкараца и преко 21% жена широм света бити гојазни, а 6% свих мушкараца и 9% свих жена широм екстремно гојазни. У неким земљама гојазност је већ присутна код више од једне трећине одраслог становништва и значајно доприноси оболевању и умирању, као и високим трошковима лечења на годишњем нивоу. Гојазност је потенцијални фактор ризика за развој болести бубрега. Наиме, гојазност повећава ризик за развој главних фактора ризика хроничне бубрежне инсуфицијенције, као што су шећерна болест типа 2 и повишен крвни притисак. Такође, гојазност сама по себи доводи до развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције, као и терминалне бубрежне инсуфицијенције из разлога што код гојазних особа бубрези раде више и филтрирају већу количину крви него што је нормално како би одговорили на повећане метаболичке захтеве. Подаци из литературе говоре да гојазне особе имају два до седам пута већу шансу за развој терминалне бубрежне инсуфицијенције у односу на особе нормалне телесне масе, као и да се напади акутног оштећења бубрега чешће јављају код гојазних особа. Смањење телесне масе може у значајној мери успорити прогресију хроничне бубрежне инсуфицијенције. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести...

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У  Србији су прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела са радом почетком 90-их година прошлог века. Удруживањем и учењем од иностраних удружења родитеља Европе и света стекли су вештине и знање о начинима и могућностима пружања подршке деци, њиховим породицама, здравственим радницима и болницама. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце. На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи  је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора. Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у стуктури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.     Од малигних болести у Републици Србији је, према последњим доступним подацима, оболело 334 деце оба пола узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце било узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљење малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечијег узраста. Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту и у структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 30%, следе тумори мозга са 11,5% и лимфоми са 6%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 25,2%, лимфоми са 12% и тумори мозга  са 9,6% код оба пола. Као и у случају оболевања, у узрасту од 0 до 19 година је умрло 49 деце и скоро 2/3 умрле деце оба пола је било узраста до 15 година. Стандардизована стопа морталитета за узраст до 15...