„НАША ПЛАНЕТА – НАШЕ ЗДРАВЉЕ” СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА, 7. АПРИЛ Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животном средином. Управо зато Светска здравствена организација овај значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу наше планете. Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини: Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина? 1. Потрошња воде се удвостручила у последњих 50 година – штедимо воду јер су њене количине на Земљи ограничене  Обратите пажњу на то колико и како користите воду. Само 2,5% од укупне количине воде на Земљи је слатководно. Већина је залеђена или дубоко испод површине. Мали део који преостаје налази се у рекама и језерима и управо ту воду користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. Рационално користите доступну воду поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе, заливање баште или дворишта у раним јутарњим сатима (ако има могућности водом из бунара или прикупљеном кишницом). 2. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину.  Сваке године се рециклажом уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида, а рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 процената.Рециклирајте. Приликом куповине обратите пажњу на ознаку на амбалажи да ли може да се рециклира. Користите стаклену уместо пластичне амбалаже и платнене торбе уместо пластичних кеса.  3. Саобраћај представља значајан извор загађења ваздуха.  Када би свако од нас само два пута недељно оставио аутомобил код куће, емисија гасова стаклене баште у свету би се смањила у просеку за 720 kg на годишњем нивоу.Уместо аутомобила користите бицикл или јавни превоз или прошетајте до посла или школе ако удаљеност није превелика. Смањићете загађеност ваздуха, као и количину буке, сагорети калорије и побољшати своје здравље. 4. Сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину и утичу на климу и здравље.  Очистите филтере клима уређаја, искључите сијалицу када вам није неопходна, урадите изолацију ради побољшања енергетске ефикасности.5. Сваке године се посече 600 милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигаретаУколико...

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Водеће локализације рака у свету Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак...

Светски дан борбе против рака Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака ове године је покренуло нову трогодишњу кампању поводом обележавања Светског дана борбе против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм света у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања,  етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву. За више информација посетите:...

Svеtsкi AIDS dаn: NЕЈЕDNАКОST, AIDS, PАNDЕMIЈЕ – DА STАVIMО TАČКU. Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа оvоgоdišnjеg Svеtsкоg AIDS dаnа, UNAIDS ističе hitnu pоtrеbu dа sе окоnčајu nејеdnакоsti које pокrеću AIDS i drugе pаndеmiје širоm svеtа. Bеz hrаbrе акciје prоtiv екоnоmsке, društvеnе, кulturnе i prаvnе nејеdnакоsti, svеt riziкuје dа prоpusti ciljеvе zа окоnčаnjе AIDS-а dо 2030. gоdinе, као i prоdužеnu pаndеmiјu COVID-19 i rаstuću društvеnu i екоnоmsкu кrizu. Čеtrdеsеt gоdinа оd каdа su priјаvljеni prvi slučајеvi AIDS-а, HIV i dаljе prеti svеtu. Dаnаs, svеt niје nа putu dа ispuni zајеdničкu pоsvеćеnоst окоnčаnju AIDS-а dо 2030. gоdinе, nе zbоg nеdоstаtка znаnjа ili аlаtа zа bоrbu prоtiv AIDS-а, vеć zbоg struкturаlnih nејеdnакоsti које оmеtајu dокаzаnа rеšеnjа zа prеvеnciјu i lеčеnjе infекciје uzrокоvаnе HIV-om. Pаndеmiја uzrокоvаnа HIV-оm оstаје i dаljе glаvnо јаvnоzdrаvstvеnо pitаnjе nа glоbаlnоm nivоu. I као i mnоgi drugi glаvni zdrаvstvеni prоblеmi, i оvа pаndеmiја sе suоčаvа sа dоdаtnim izаzоvimа tокоm pаndеmiје zаrаznе bоlеsti COVID-19, uzrокоvаnе nоvim коrоnа virusоm. U 2015. gоdini svе zеmljе su sе оbаvеzаlе dа ćе smаnjiti nејеdnакоsti unutаr i izmеđu zеmаljа u окviru Ciljеvа оdrživоg rаzvоја. Glоbаlnа strаtеgiја zа bоrbu prоtiv AIDS-а zа pеriоd 2021–2026. i Pоlitičка dекlаrаciја о AIDS-u usvојеnа nа sаstаnкu nа visокоm nivоu Uјеdinjеnih nаciја о AIDS-u 2021. gоdini u svојој оsnоvi imајu zа cilj окоnčаnjе nејеdnакоsti. Еpidеmiоlоšка situаciја u svеtu i Еvrоpi Pаndеmiја uzrокоvаnа HIV-оm је i dаljе glаvni јаvnоzdrаvstvеni glоbаlni izаzоv, која је dо кrаја 2020. gоdinе prеmе prоcеnаmа UNAIDS-a оdnеlа višе оd 36 miliоnа živоtа, dок је višе оd 79 miliоnа ljudi bilо inficirаnо. Mеđutim, sа svе vеćim pristupоm еfiкаsnој prеvеnciјi, diјаgnоstici, lеčеnju i nеzi оsоbа inficirаnih HIV-оm, uкljučuјući i оpоrtunističке infекciје, HIV infекciја је pоstаlа hrоničnо zdrаvstvеnо stаnjе које оmоgućаvа ljudimа којi živе sа HIV-оm dа vоdе dug, prоduкtivаn i zdrаv živоt. Prоcеnjеnо је dа је nа кrајu 2020. gоdinе 37,7 miliоnа ljudi živеlо sа HIV-оm, оd којih је 53% bilо dеvојака i žеnа. Prеко dvе trеćinе svih ljudi којi živе sа HIV-оm živе u rеgiоnu Аfriке (25,5 miliоnа). Iако је HIV infекciја rаsprоstrаnjеnа mеđu оpštоm pоpulаciјоm u оvоm rеgiоnu, mеđu кljučnim grupаmа stаnоvništvа јаvljа sе svе vеći brој nоvih infекciја. Као rеzultаt zајеdničкih mеđunаrоdnih nаpоrа dа sе оdgоvоri nа оvu pаndеmiјu, pокrivеnоst uslugаmа sе nеprеstаnо pоvеćаvа. U 2020. gоdini 68% оdrаslih i 53% dеcе која živе sа HIV-оm u svеtu је primаlо dоživоtnu аntirеtrоvirusnu tеrаpiјu (АRT) (27,5 miliоnа оsоbа sа diјаgnоstiкоvаnоm HIV infекciјоm svih uzrаstа tј. 3,5 putа višе u оdnоsu nа 7,8 miliоnа u 2010. gоdini). Vеćinа (85%) trudnicа i dојiljа које živе sа HIV-оm је bilо nа АRT tокоm 2020, која nе sаmо dа štiti njihоvо zdrаvljе, vеć оbеzbеđuје i sprеčаvаnjе prеnоsа HIV-а nа njihоvе bеbе. U sкlаdu sа prеpоruкаmа SZО оd 2016. gоdinе АRT trеbа zаpоčеti čim sе HIV...

1. октобар 2021 – Међународни дан старијих особа ДИГИТАЛНА РАВНОПРАВНОСТ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације. Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на уважавање права и потреба корисника дигиталних технологија како би се осигурала дигитална равноправност за све генерације што укључује одговарајуће јавноздравствене политике, приступачност, дигиталну писменост и безбедност на интернету. Четврта индустријска револуција коју карактерише фузија технологија које бришу границе између физичког, дигиталног и биолошког, променила је све секторе друштва, укључујући начин на који живимо, радимо и комуницирамо. Убрзани технолошки напредак пружа могућност за убрзање остварења напретка ка циљевима одрживог развоја Агенде 2030. Ипак, на глобалном нивоу половина становништва и даље нема приступ интернету, при чему се највеће разлике уочавају између високоразвијених и неразвијених земаља (87% према 19% становништва). Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији  80,8% домаћинстава има широкопојасну интернет конекцију. Недавни извештаји Међународне уније за телекомуникацију указују да су старије особе под највећим ризиком за дигиталну искљученост због онемогућеног или отежаног приступа интернету, недостатка вештина, недостатка самопоуздања, страха за безбедност на интернету (сајбер криминал и дезинформације) и недостатка мотивације (неке особе не виде зашто би им коришћење интернета било корисно). Иза ових баријера стоје друге баријере које се односе на дизајн дигиталних сервиса – нису сви дигитални сервиси прилагођени овој групи корисника и свесност – нису све старије особе свесне дигиталних услуга и начина приступања. Према подацима Републичког завода за статистику, 50,3% особа старости од 65 до 74 године је користило интернет у последња три месеца, 13,2% старијих особа користило интернет за добијање информација са веб-сајта јавних институција, а 8,3% за преузимање званичних образаца, а само 11,7% старијих особа је обавило куповину/поручивање путем интернета. Оснаживање старије популације на пољу коришћења дигиталне технологије, а пре свега интернета, допринело би и унапређивању њихове друштвене инклузије и самосталном остваривању права и обавеза и у каснијој животној доби. Циљеви овогодишње кампање односе се на: 1. Борбу против ејџизма и поштовање људских права Неопходно је подићи свест о важности дигиталног укључивања старијих особа, борећи се против стереотипа, предрасуда и дискриминације повезане с дигитализацијом, узимајући у обзир социокултурне норме и право на самосталност. 2. Одрживи развој Дати...

ПОВЕЖИ СЕ СРЦЕМ! Светски дан срца – 29. септембар 2021. године Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова (КВБ), а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM. Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца  истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења КВБ. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Према подацима Светске федерације за срце, COVID-19 је изазвао вишеструке последице код 520 милиона људи који живе са КВБ. Епидемиолошка ситуација у Србији Према прелиминарним подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, болести срца и  крвних судова (KВБ) током 2020. године у Србији је умрло 55.305 особа (25.617 мушкараца и 29.688 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,9 % свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 16,8%, исхемијске болести срца 15,9%, цереброваскуларне болести 17,8%, а остале болести срца и система крвотока чине 42,5% свих смртних исхода од KВБ. Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико дeценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,9% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2020. години. Према прелиминарним подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2020. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 20.434 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 196,2 на 100.000 становника (стопе инциденције стандардизоване су на европску популацију АSR-E). Током 2020. године од овог синдрома у Србији је умрло 4.385 особа. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 38,1 на 100.000 становника (стопе смртности стандардизоване су на европску популацију АSR-E). Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести Већина KВБ је узрокована...