СВЕТСКА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА, 1-7. АВГУСТА 2021. ГОДИНЕ Дојење је много више од храњењa Светска недеља дојења, 1-7. августа 2021. године и Национална недеља промоције дојења, 3-10. октобра 2021. године Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“ Циљеви Светске недеље дојења 2021. су: Информисати становништво о значају дојењаУврстити дојење у јавно здравствену политику и програмеСтварати партнерство са појединцима и организацијамаПодстицати праксу дојења Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија. Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах после порођаја као природни наставак споне мајке и детета. Први подој требало би да буде одмах после порођаја јер је новорођенче већ тада спремно да сиса (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс). Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” одмах по рођењу, подстиче се стварање млека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења. Посебно је важна подршка запосленим мајкама које због природе посла којим се баве морају да се врате на посао врло брзо након порођаја. Овим мајкама би послодавци требало да омогуће да доје на радном месту. Истовремено важно је усвојити јавно здравствене политике које охрабрују жене да доје на радном месту и у јавности. Како би се обезбедила оптимална исхрана одојчета важно је и ограничити маркетинг замена за мајчино млеко. Пет начина на које породица...

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ – 10. МАЈ 2021. Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Kретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све ово је физичка активност. Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници. Према препорукама СЗО, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање. Главни циљеви овогодишње кампање су: • подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести; • истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања; • подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима; • промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичку активност. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно је 30% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Циљ СЗО је да се до 2025. године смањи број физички неактивних особа за 10%. У свету се 60–80% људи не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардиоваскуларних обољења (срчани и мождани удар и повишени крвни притисак), остеопорозе, депресије и малигних болести. Међународни дан физичке активности је право време да се укаже на значај свакодневног и редовног бављења физичком активношћу, али уз обавезно придржавање мера заштите – ношење маски, одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метра и прање руку водом и сапуном. Извор:...

СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ 28. април ПРЕДВИДИМО, ПРИПРЕМИМО СЕ И ОДГОВОРИМО НА КРИЗЕ – ИНВЕСТИРАЈМО САДА У ОТПОРНЕ СИСТЕМЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ             Откако се почетком 2020. године појавила као глобална криза, пандемија COVID-19 свуда је оставила дубоке последице. Пандемија је дотакла готово све аспекте  рада, од ризика преношења вируса на радним местима, па све до ризика по безбедност и здравље на раду који су се појавили као резултат мера за ублажавање ширења вируса. Прелазак на нове облике радног ангажмана, попут широко распрострањеног ослањања на рад на даљину, донео је многе нове могућности за раднике, али такође и потенцијалне ризике по безбедност и здравље на раду, укључујући психосоцијалне ризике и насиље. Светски дан заштите на раду 2021. фокусира се на искоришћавање елемената система заштите на раду како је утврђено у Конвенцији о промотивном оквиру за заштиту на раду, 2006. (бр. 187).  Тренутна криза показује важност јачања система заштите на раду, укључујући здравствене службе , како на националном, тако и на нивоу предузећа. ILO ће искористити ову прилику да подигне свест и подстакне дијалог о важности стварања и инвестирања у отпорне системе безбедности и заштите на раду ослањајући се на регионалне и државне примере у ублажавању и спречавању ширења COVID-19 на радном месту. Међународна организација рада (ILO) 2003. године почела је да обележава Светски дан безбедности и здравља на раду како би нагласила значај превенције незгода и болести на раду.  Обележавање овог дана  је саставни део Глобалне стратегије о заштити на раду ILO, како је документовано у закључцима Међународне конференције рада у јуну 2003. године. Један од главних стубова Глобалне стратегије је заговарање. Светски дан безбедности и здравља на раду представља  значајан начин  за подизање свести о томе како рад учинити сигурним и здравим као и  потреби за подизањем политичког профила безбедности и здравља на раду. 28. април је такође Међународни дан комеморације мртвих и повређених радника који широм света организују синдикати од 1996. године. Кампања има за циљ подизање свести о томе да  међународну пажњу треба усмери на величину проблема и на то како промовисање и стварање безбедносне и здравствене културе може помоћи у смањењу броја смртних случајева и повреда на раду. Свако од нас је одговоран за смањење смртних случајева и повреда на послу. Владе дражава одговорне су за стварање инфраструктуре – закона и услуга , што укључује  и развој националних политика и програма  као и система инспекције рада, спровођења, поштовања закона и политике заштите на раду. Послодавци су одговорни  за то да радно окружење буде сигурно и здраво. Радници су одговорни за сигуран рад , сопствену заштиту и неугрожавање других, познавање својих права и учествовање у спровођењу превентивних мера. НОВИ РИЗИЦИ НА РАДУ Нови и професионални ризици  могу бити узроковани техничким иновацијама , друштвеним...

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МАЛАРИЈЕ Светски дан борбе против маларије обележава се сваке године, 25.априла. Овај датум установила је Светска здравствена организација 2007.године. Иако је на нашем животном подручју искорењена 60-их година прошлог века, маларија је и даље проблем у другим крајевима света. Реч је о једној од најсмртоноснијих болести, без обзира на постојање лекова и других превентивних средстава и мера. Од маларије годишње оболи преко 200 милиона особа у свету, а према подацима Светске здравствене организације, од последица болести умре око 655. 000 људи. Етимологија маларије потиче од италијанске речи „mal – arija”, што би значило рђав ваздух. Ово значење повезано је са лошим испарењима у ваздуху изнад мочвара, што се сматра главним узрочником болести. Маларија има дугу историју и доводи се у везу са важним историјским догађајима. Повезује се са падом моћи Римског царства, где је била позната као „римска грозница”.Ово није случајно, зато што су делови јужне Италије углавном мочварни и самим тим погодни за ширење болести. Такође је важила за главну здравствену претњу америчким војницима током Другог светског рата, што је резултирало великим бројем преминулих од маларије на афричком и јужнопацифичком ратишту. У медицинском смислу, маларија представља инфективну болест, коју изазива ситан паразит Plasmodiuм. Постоје четири врсте Plasmodiuma – falciparum, vivax, malariae и ovale. Инфекција фалципарумом може највише угрозити организам, док се ова врста паразита простире у пределима око Екватора. Остале, мање опасније врсте, се настањују у тропским пределима, а за Plasmodium ovale карактеристичан је предео западне Африке. Маларија се преноси убодом (угризом) женке комарца из рода Anopheles. Унутар тела комарца долази до размножавања наведених паразита, које се приликом угриза уносе у крвоток човека (или других сисара), што касније резултира обољењем. Маларија се преноси крвљу и на друге начине попут трансфузије зараженом крви, трансплатације органа, употребом коришћене игле од стране заражене особе или преносом са заражене мајке на новорођенчад приликом порођаја. Инкубација зависи од врсте и креће се од седам дана до чак неколико месеци и година. Први симптоми су неспецифични: главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање. Онда следе класични симптоми: језа, грозница и повишена температура која се јавља у карактеристичним временским интервалима што је значајно за дијагнозу. Лабораторијска дијагноза се поставља микроскопирањем густе капи обојене специјалном методом, серолошким методама и PCR – ом. Лечење се спроводи антималаричним лековима у зависности од подручја где се маларија изолује.Превенција је контрола популације комараца, лична заштита и надзор над повратницима из подручја где је маларија још увек присутна.Вакцине још увек немa. Светска здравствена организација истиче „У протекле две деценије постигли смо велики напредак у борби против маларије, спасивши више од 7 милиона живота и спречавајући преко милијарду случајева маларије. Међутим, све док маларија постоји, биће претња најсиромашнијим и најугроженијим људима.” Кампања под називом „Zero malaria starts with me”,...

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април             Међународни дан наше планете се у великом делу света обележава од 1970. године, а иницирао га је амерички сенатор Гајролд Нелсон.             Од 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања тог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живи и тако смањила негативан утицај на животну средину. Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумрања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине. Људи су несумњиво највећи кривци за мењање климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: допринос климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима… Последице су далекосежне, а као крајњи „корисник“ јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака. ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (промена температуре на нашој планети) изазива: Топљење поларних капа и глечера . Пораст нивоа мора (просечан ниво мора порастао је за преко 20 cm од краја XXI в. до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана; у зависности од различитих сценарија будућих емисија, научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80cm у односу на почетак XXI века); Промене образаца падавина, што доводи до чешћих поплава и дужих сушних периода, реметећи обрасце раста агрокултура (суви региони постају још сувљи, а влажни региони суаочавају се са већим падавинама, по систему краћих, а снажнијих падавина); Повећање учесталости екстремних временских догађаја, што погодује исушивању река, језера и мочвара; Ацидификацију (повећање киселости) океана, што доводи до промене биодиверзитета (нарочито фитопланктона и коралних гребена); топлији океани су „погонско гориво“ екстремних метеоролошких догађаја, који постају учесталији.             На Међународни дан планете Земље, као и током целе године, можемо допринети обнови и очувању екосистема путем различитих група активности, од подучавања до практичне примене: Клима и еколошка писменост Технологије климатске обнове Напори за пошумљавање Регенеративна пољопривреда Праведност и еколошка правда Наука о грађанском активизму Акције „чишћења“ природе и још много тога. Према Закону о јавном здрављу, Завод за јавно здравље је надлежан за следеће послове у области животне средине и здравља становништва:             праћење и анализа стања животне средине, односно анализа воде (површинске и подземне воде, воде које се користе за пиће и рекреацију), ваздуха, земљишта, буке у насељеним местима везано за...

Светски дан здравља 2021. „Да градимо здравији свет” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Kанцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Kалендара јавног здравља. Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Да градимо здравији свет”. Доступност здравствене заштите је једно од основних права сваког човека без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Неједнакости у здрављу представљају значајан јавноздравствени проблем и последица су неједнаких животних могућности, како у породици и локалној заједници тако и на радном месту. Неке неједнакости у здрављу могу се приписати биолошким разликама или сопственим изборима, док се друге приписују околини и спољним факторима који су изван контроле појединаца. Неједнакости у здрављу могу настати  директнo као последица друштвено-економских фактора као што су сиромаштво, неправилна исхрана, загађена околина, ризично понашање или индиректно као последица недоступности здравствене заштите. Светска здравствена организација истиче да је унапређење здравља могуће применом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље. Једнако је важно развијати здравствени систем који правично унапређује здравствене исходе, чије услуге одговарају потребама корисника, који је финансијски одржив и почива на политици и пракси „неискључивања” тј. доступан је, приступачан и делотворан. Пандемија болести COVID-19 највише је утицала на оне заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних и неједнакости у здрављу. Ове године Светски дан здравља подсећа на право на здравље за све и позива људе да граде здравији свет. Важно је развијати здравствену политику унутар здравственог система у којој се води рачуна о социјалном, економском и еколошком благостању. Утицај социо-економских детерминанти на здравље: Предвиђа се пораст сиромаштва на глобалном нивоу (први пут у последњих 20 година).Смањена је могућност остварења 12 циљева одрживог развоја до 2030. године (свет без сиромаштва, свет без глади, добро здравље, квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода и санитарни услови, доступна и обновљива енергија, достојанствен рад и економски раст, индустрија иновације и инфраструктура, смањење неједнакости, акција за климу, одрживи градови и заједнице, одговорна потрошња и производња, живот под водом, живот на земљи, мир, правда и снажне институције, партнерством до циљева).За 60% становништва у појединим земљама нису доступне основне здравствене услуге.Више од милијарду људи живи у сиромаштву и лошим хигијенским условима, суочени су са повећаним ризицима ширења корона вируса, оболевања и умирања.Постоји разлика од 18 година у очекиваном животном веку између земаља са високим и ниским приходима.Према подацима СЗО из 2016. године, више од 15 милиона превремених смрти услед незаразних болести (ХНБ) догодило се у земљама са ниским и средњим приходима.Оболевање од рака је чешће код сиромашнијег становништва.Стопа смртности млађих од пет година је осам...