СТОП НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА И У ВРЕМЕ COVID 19 ИЗОЛАЦИЈЕ 25. новембар- Међународни дан борбе против насиља над женама Према проценама Светске здравствене организације, у Европи је страдало 5.400 жена, у доби између 15 и 49 година. Према ставу СЗО два од пет тих убистава извршио је тренутни или бивши интимни партнер. У земљама са ниским и средњим приходима стопе смртних исхода су чак и више. Но, појава насиља без фаталног исхода много је већа и неке процене говоре да ће свака четврта жена у европској регији доживети неки облик насиља – физичко или сексуално. Уједињене нације насиље над женама дефинишу као испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље према женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце. Насиље према женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира.Подаци говоре да у сваких седам случајева насиља тек једно буде пријављено. Уједињене нације и СЗО предузеле су низ мера које треба да спрече појаву и последице насиља над женама широм света. С обзиром на комплексност проблема и вишеслојност последица по жртве насиља, National Geographic, као бренд који се залаже за еманципацију, образовање и просперитет на одрживим основама, придружује се иницијативи и активно учествује у скретању пажње на жртве насиља, нарочито у време када су жртве принуђене да више времена проводе с насилницима. Национални СОС број: 0800-222-003 СИГУРНЕ КУЋЕ: Београд: 062/304 650 број је доступан 0-24 Нови Сад: 021/ 6465 746 Панчево: 013 319 843 Сомбор: 062/787 375 Смедерево: 062/608080 Зрењанин: 064/6488 104 Крагујевац: 065/ 6120 490 Ниш: 018 521 210 Лесковац: 064/8986 697 Врање: 064/8012 962 ИЗВОР:...

25. НОВЕМБАР- МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА 25. новембар проглашен је Међународним даном борбе против насиља над женама на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба (Феминист Енцуентро) одржаном у Боготи 1981.г. На састанку су жене говориле о породичном насиљу, силовањима и сексуалном злостављању, те насиљу који жене трпе под режимима, укључујући тортуру и насиље над политичким затвореницама. 25. новембар је одабран као дан сећања на сестре Мирабел (Патриу, Минерву и Мариу Тересу) које је брутално убио диктатор Рафаел Трујилло у Доминиканској републици 1960. Године 1999. Уједињене Нације су резолуцијом 54/134 службено потврдиле 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама. Поводом Међународног дана борбе против насиља над женама Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права поручила је да жене не смеју да трпе и крију насиље коме су изложене, жене морају бити заштићене, а насилници најоштрије кажњени. У српском друштву мора се јавно заговарати спречавање дискриминације и промовисати култура толеранције, нагласила је она. О насиљу не смемо говорити само када се оно деси и на Међународни дан борбе против насиља над женама, то мора бити свакодневна тема у нашем друштву, а пре свега у нашим школама. Према статистичким подацима свака друга жена у Србији преживи неки облик насиља, било физичког, сексуалног, психолошког или економског, а насиље често остаје „невидљиво“ све док се не деси трагичан исход, а податак да је 33 жена убијено због насиља у породици, махом оних које су годинама трпеле насиље у породици забрињвајући је и и захтева неодложну реакцију свих нас да заштитимо најугроженије. Насиље у породици је најчешћи облик општијег проблема насиља над женама, чему говоре у прилог статистике да између 40 и 70 одсто убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, и карактерише се трајношћу, широком распрострањеношћу, присуством традиционалних механизама окривљавања жртве, присуством друштвених стереотипа који замагљују праву слику ове појаве и одговорност како учиниоца тако и институција. Недопустиво је да у времену када говоримо о великом цивилизацијском напретку, располажемо оваквом статистиком. Немамо право да не реагујемо на насиље и да пристанемо да се оно дешава и остане иза затворених врата. Насиље је наш заједнички проблем и због тога је потребно развити бољу координацију између кључних служби на националном новоу и локалним самоуправама, најпре у циљу превенције насиља над женама али и за потребе поступања када до насиља дође. За сузбијање и ефикасну заштиту од насиља од пресудног је значаја међусекторска сарадња и у том смислу важно је напоменути да је у новембру 2011. године усвојен Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима, који...

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРАВА ДЕТЕТА20. новембар Међународни или светски дан права детета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра. Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Овај дан промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају. Дечија права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године. Основни принципи Конвенције су: право на живот, опстанак и развој; најбољи интерес детета; право на партиципацију; право на недискриминацију. Доста тога се чини на унапређењу положаја деце, али далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва. Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење задатак су сваког од нас а не само родитеља и запослених у институцијама. Ове године криза COVID-19 резултирала је кризом права детета. Трошкови пандемије директно се одражавају и на децу , а исход недостатка средстава могже довести до последица које могу трајати и цео живот. Време је да се генерације окупе и да поново замисле тип света који желимо да створимо. 20. новембра деца ће замислити бољи свет. Шта ћеш ти...

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУШКАРЦА 19. НОВЕМБАР БРИНИТЕ О СВОМ ЗДРАВЉУ Данас је МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУШКАРЦА који се већ 20 година обележава широм света, са циљем да истакне позитивне мушке узоре и значај бриге о здрављу мушкараца и дечака, које они често занемарују, али и како би се скренула пажња да мушкарци имају краћи животни век од жена и да би требало да више брину о свом здрављу. Међународни дан мушкараца обележава се и у циљу побољшања родних односа, као и промовисања родне равноправности. Овај дан први пут је обележен 19. новембра 1999. године у Тринидаду и Тобагу, а данас се слави у преко 60 држава. Новембар је Месец свесности о здрављу мушкарца и борбе против рака тестиса и простате – који људи широм света познају као „MOVEMBAR“. Рак простате Рак простате (карционом простате) је озбиљна болест која сваке године погађа хиљаде средовечних и старијих мушкараца. Статистике кажу да се у око 60 одсто случајева јавља код мушкараца старијих од 65 година, мада више није неуобичајено да се појави и код знатно млађих мушкараца. Рак простате је други водећи узрок смрти од рака код мушкараца у развијеним земљама. Едукација, превенција и правовремена интервенција могу знатно да помогну да се обољевање од ове опаке болести смањи, а исход лечења оболелих буде знатно повољнији. Простата – шта је и која је њена улога Простата је мала жлезда која се налази у доњем делу стомака мушкарца. Налази се испод бешике и окружује уретру (почетни део мокраћног канала). Њен рад регулише хормон тестостерон а примарна улога јој је производња семене течности која садржи сперму и која излази из уретре током ејакулације. Када се у простати догоди абнормални, малигни раст ћелија и формира тумор у питању је рак простате. Овај рак се може проширити на друга подручја тела. Чак и тако расејан, будући да садржи ћелије простате – он се и даље назива раком простате без обзира на који орган се проширио. Врсте карцинома простате Већина случајева карцинома простате је врста рака која се назива аденокарцином. Ово је рак који се развија у ткиву жлезда управо као што је простата. Рак простате се такође категорише и по томе колико брзо расте. Грубо се дели на две врсте: агресиван и неагресиван. Када је у питању неагресивни рак простате, тумор или не расте или порасте врло мало током времена. Код агресивног, тумор обично брзо расте и може се проширити на друга подручја тела, као што су кости. УЗРОЦИ КАРЦИНОМА ПРОСТАТЕ И ФАКТОРИ РИЗИКА Не постоји познати узрок рака простате. Као и све остале врсте карцинома и њега могу узроковати многе ствари, укључујући породичну историју или изложеност одређеним хемикалијама. Који год да је подстицајни фактор у питању, доводи до мутација ћелија и њиховог неконтролисаног раста у простати. Ко је угрожен?...

МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ И ДИЈАБЕТЕС 14. НОВЕМБАР СВЕТСКИ ДАН ДИЈАБЕТЕСА 2020. године кампања Светског дана дијабетеса фокусира се на промовисање улоге медицинских сестара у превенцији и лечењу дијабетеса. Медицинске сестре тренутно чине више од половине глобалне здравствене радне снаге. Они раде изванредан посао подржавајући људе који живе са широким спектром здравствених проблема. Људи који или живе са дијабетесом или су у ризику да се болест  развије, такође требају њихову подршку. Особе које живе са дијабетесом суочавају се са бројним изазовима, а образовање је од кључне важности како би  их медицинске сестре оспособиле за вештине које ће им бити од изузетне важности. Како број људи са дијабетесом наставља да расте широм света, улога медицинских сестара и другог здравственог особља постаје све важнија. Пружаоци здравствених услуга као и Владе држава морају препознати важност улагања у образовање и обуку. Уз одговарајућу стручност, медицинске сестре могу учинити огромну разлику у побољшању квалитета живота  особама  погођеним  дијабетесом. Тема Светског дана дијабетеса 2020 је Медицинска сестра и дијабетес. Кампања има за циљ подизање свести о кључној улози коју медицинске сестре играју у пружању подршке људима који живе са дијабетесом. Према Светској здравственој организацији (WHO) медицинске сестре чине 59% здравствених радника. Глобална сестринска радна снага је 27,9 милиона, од чега је 19,3 милиона професионалних медицинских сестара. Глобални недостатак медицинских сестара у 2018. години био је 5,9 милиона. 89% тог недостатка концентрисано је у земљама са ниским и средњим приходима. Број обучених и запослених медицинских сестара треба да расте за 8% годишње да би се превазишли алармантни недостаци у професији до 2030. године. СЗО процењује да укупна инвестиција потребна за постизање циљева зацртаних у Циљевима социјалног развоја  до 2030. године износи 3,9 билиона USD – од чега би 40% требало да буде посвећено награђивању здравствене радне снаге. Улагање у здравствену радну снагу такође има капацитет да утиче на друге циљеве одрживог развоја, на искорењивање сиромаштва, обезбеђивање инклузивног и равноправног образовања, постизање родне равноправности кроз запошљавање и оснаживање жена и промовисање пристојног рада и одрживог и инклузивног економског раста. Креатори политике и медицинске сестре требају бити упознати о корацима који се могу предузети како би се осигурало да здравствени радници буду најбоље припремљени да пруже подршку људима који живе са дијабетесом у својим заједницама – кроз боље образовање и финансирање. Медицинске сестре и њухова улога у лечењу  дијабетеса Као високо цењени чланови  друштвене заједнице, медицинске сестре обављају изванредан посао подржавајући људе који живе са широким спектром здравствених проблема. Људи који или живе са дијабетесом или су у ризику да се они развију, такође требају њихову подршку. Људи који живе са дијабетесом суочавају се са бројним изазовима, а образовање је од кључне важности да их медицинске сестре оспособе за вештине које ће их подржати. Континуирана едукација помаже  медицинским сестрама  да...

СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ – 16. ОКТОБАР И ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.” Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету. Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране  који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе. Кључне чињенице Глад на нашој планети. Преко две милијарди људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се да ће до 2050. године тај број бити 10 милијарди људи.Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83–132 милиона људи. Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње. Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да бисмо нахранили свет. Време је да се ојачају системи производње хране Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Глад, гојазност, деградација животне средине, губитак агро-биолошке разноликости,  велика количина хране која се баца  и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу, само су нека од питања. У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа. Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове...