ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април
Међународни дан наше планете се у великом делу света обележава од 1970. године, а иницирао га је амерички сенатор Гајролд Нелсон.
Од 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања тог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живи и тако смањила негативан утицај на животну средину.
Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумрања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине.
Људи су несумњиво највећи кривци за мењање климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: допринос климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима…
Последице су далекосежне, а као крајњи „корисник“ јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака.
ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (промена температуре на нашој планети) изазива:
Топљење поларних капа и глечера .
Пораст нивоа мора (просечан ниво мора порастао је за преко 20 cm од краја XXI в. до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана; у зависности од различитих сценарија будућих емисија, научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80cm у односу на почетак XXI века);
Промене образаца падавина, што доводи до чешћих поплава и дужих сушних периода, реметећи обрасце раста агрокултура (суви региони постају још сувљи, а влажни региони суаочавају се са већим падавинама, по систему краћих, а снажнијих падавина);
Повећање учесталости екстремних временских догађаја, што погодује исушивању река, језера и мочвара;
Ацидификацију (повећање киселости) океана, што доводи до промене биодиверзитета (нарочито фитопланктона и коралних гребена); топлији океани су „погонско гориво“ екстремних метеоролошких догађаја, који постају учесталији.
На Међународни дан планете Земље, као и током целе године, можемо допринети обнови и очувању екосистема путем различитих група активности, од подучавања до практичне примене:
Клима и еколошка писменост
Технологије климатске обнове
Напори за пошумљавање
Регенеративна пољопривреда
Праведност и еколошка правда
Наука о грађанском активизму
Акције „чишћења“ природе и још много тога.
Према Закону о јавном здрављу, Завод за јавно здравље је надлежан за следеће послове у области животне средине и здравља становништва:
праћење и анализа стања животне средине, односно анализа воде (површинске и подземне воде, воде које се користе за пиће и рекреацију), ваздуха, земљишта, буке у насељеним местима везано за утицаје на здравље;
праћење и контрола квалитета и здравствене исправности воде за пиће и процена утицаја њеног загађења на здравље становништва;
праћење и контрола здравствене исправности животних намирница и предмета опште употребе у циљу надзора кроз посебне програме министарства здравља и локалне самоуправе и процена њиховог утицаја на здравље становништва;
праћење и анализа здравственог стања становништва и процена ризика по здравље у вези са утицајима из животне средине, укључујући и процену епидемиолошке ситуације;
давање мишљења о документима просторног и урбанистичког планирања, укључујући и техничку документацију, у смислу закона којим се уређује планирање и изградња у делу који се односи на здравље становништва;
процена ризика по здравље становништва на основу регистра извора загађивања и
ширење сазнања и укључивање становништва у акцијама унапређења животне средине.
