Глукоза (шећер)
Количина глукозе у крви
Нормална количина глукозе је 3,9-6,1 mmol/l (мили мола по литру).
Шта је то глукоза?
Глукоза је главни шећер у крви који служи као најважнији извор енергије.
Глукоза се још назива декстроза или грожђани шећер што не значи да постоји само у грожђу, већ је први пут откривена у грожђу па је тако добила име. Глукоза или грожђани шећер налази се иу другом воћу, суптропском воћу, поврћу и меду.
Глукоза је слатког укуса, а неопходна је за организам јер се приликом њене разградње у ћелијама, ослобађа велика количина енергије која је потребна за многе животне функције.
Како настаје шећерна болест (дијабетес)?
Када глукоза, након пробаве, доспе у крв, она се транспортује до ћелија којима је потребна енергија. Да би молекул глукозе ушао у ћелију у којој ће се разградити и ослободити енергију, неопходан му је инсулин. Без инсулина молекул глукозе не може да уђе у ћелију.
Инсулин је хормон кога излучује панкреас или панкреас. Панкреас је жлезда која се налази иза желуца уз дванаестопалачно црево (почетни део танког црева). Име је добила по облику који подсећа на гуштера.
Инсулин почне да се излучује када се ниво глукозе у крви повећа. Ако нема довољно инсулина, ћелије којима је потребна енергија, не могу из крви да преузму молекуле глукозе. Тако настаје шећерна болест или дијабетес.
Пошто ћелије због мањка инсулина не могу да преузму глукозу, то доводи до тога да оне не могу да надокнаде изгубљену енергију те цео организам почиње да осећа слабост и малаксалост. Тада ћелије шаљу сигнал да им је потребна додатна енергија на шта реагује јетра претварајући резерве гликогена у глукозу која прелази у крв и одлази до ћелија које су послале сигнал. Али ако и даље постоји мањак инсулина у крви, те исте ћелије неће моћи да преузму глукозу из крви. Са друге стране, повећану количину глукозе у крви, организам доживљава као опасност те почиње уклањати глукозу из крви путем мокраће уз велику количину течности. Отуда се јавља појачан осећај жеђи.
Болесна особа се осећа слабо и малаксало те има потребу за повећаним уносом хране како би надокнадила енергију. Али како организам не може да створи довољну количину инсулина, храна која је у облику глукозе ушла у крв, се и даље не може преузети од стране ћелија. Пошто се у крви налази повећана концентрација глукозе, она бива одстрањена из организма мокраћом. Зато се дешава да болесна особа и поред појачаног уноса хране, губи на тежини јер се део хране претворен у глукозу излучи мокрењем.
Значи, први знаци шећерне болести или дијабетеса су:
Повећан осећај жеђи,
Обилније мокрење,
Умор и
Постепено смањење телесне тежине.
Типови дијабетеса
Постоје два типа шећерне болести:
Тип 1 и
Тип 2
Тип 1 – настаје када жлезда панкреас или панкреас није способна да произведе довољну количину инсулина. Тада организам не може да преузме довољно глукозе која се налази у крви.
Болест је најчешће наследна. Јавља се као последица тога да организам сопствене ћелије панкреаса доживљава као стране и почиње да их уништава (ова болест спада у тзв. Аутоимуне болести).
Ћелије којима мањка енергије, шаљу сигнал јетри која реагује тако што почиње стварати велике количине глукозе из резерва гликогена, протеина и масти. Последица тога је нагли пораст концентрације глукозе у крви која опет са друге стране и даље не може да уђе у ћелије без инсулина. Повећану концентрацију глукозе, организам доживљава као опасност те започиње процес њеног излучивања из организма путем мокраће уз доста течности.
Тип 1 шећерне болести прате сви они типични симптоми као што су обилније мокрење, појачан осећај жеђи, умор и постепено смањење телесне тежине.
Тип 1 је знатно ређи од типа 2 дијабетеса. Од типа 1 болује мање од 10% укупног броја пацијената који болују од шећерне болести. Тип 1 се може појавити у било ком животном добу, али се најчешће јавља у периоду до 30 година.
Тип 1 дијабетеса се лако открива због специфичних знакова којима се манифестује, али је тежак за лечење које се спроводи давањем инсулина у виду ињекција, узимањем инсулина кроз пумпицу или чак трансплатацијом панкреаса.
Тип 2 – настаје због повећане телесне тежине. Тада је број масних ћелија у организму повећан. Те ћелије представљају физичку препреку уласку глукозе у ћелије којима је потребна енергија. Стога панкреас почиње да ствара веће количине инсулина како би се савладао тај отпор. Тип 2 шећерне болести настаје због повећаног отпора при уласку глукозе у ћелије, а не због мањка инсулина у крви као код типа 1.
Са порастом телесне тежине, расте и отпор уласку глукозе у ћелије. Како би се тај отпор савладао панкреас почиње да лучи већу количину инсулина у крв како би се превазишао тај отпор. Међутим, до појаве шећерне болести долази тек онда кад отпор надмаши количину инсулина коју гуштерача може да произведе.
Тип 2 шећерне болести је врло подмукао јер настаје постепено и тешко га је уочити. Болест може остати неоткривена и 10 година, ау међувремену оставити озбиљне последице по здравље:
Оштећење вида,
Оштећење крвних судова (артерија и вена),
Срчани удар или инфаркт,
Упала и гангрена ноге која се веома често заврши ампутацијом ноге.
Тип 2 шећерне болести је веома чест (отприлике 90% од укупног броја оболелих од шећерне болести). Тип 2 се тешко дијагностикује и касно открива што често оставља трајне последице на друге органе.
Да би се осујетило појављивање типа 2 шећерне болести треба примењивати
ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА
Умерено се хранити,
Водити рачуна о телесној тежини,
Редовно вежбати,
Избегавати стресне ситуације,
Престати пушити.
Дијагноза шећерне болести
Повишене количинине глукозе у крви (> 6,7 mmol/l ујутру, на празан стомак или> 11,1 mmol/l у току дана) указују на шећерну болест или дијабетес. Неопходно је извршити бар два независна мерења како би се потврдиле повишене вредности глукозе у крви.
Повезане теме
Правилна исхрана – Зашто нам је храна битна ?
