Гојазност

Гојазност

Гојазност (лат. obesitas) је хронична болест која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (енглески body mass index, BMI), прекорачи 30 .

BMI се користи за процену утицаја гојазности као фактора ризика на здравље. Израчунава се као тежина у килограмима подељена са телесном висином у метрима на квадрат.

БМИ = ТТ (кг) / [ТВ (м)] 2
ТТ = телесна тежина
ТВ = телесна висина

<18.5 Мршави
18.5 – 25 Нормално ухрањени

25 – 30 Прекомерно ухрањени
30 – 35 Умерено гојазни

35 – 40 Јако гојазни
> 40 Екстремно гојазни

Зашто настаје гојазност?

Гојазност настаје када је калоријски унос већи од енергетских потреба у дужем временском периоду без адекватног утрошка енергије. Тада се вишак калорија складишти у организму у виду енергетске резерве (гликоген, масти) и троши у слуцају повећаних потреба организма или ако организам гладује. Јасно је, дакле, да до гојазности неће доћи ако постоји равнотежа између уноса хране и енергетске потрошње.

Који су узроци гојазности?

Данас се сматра да гојазност настаје као последица дејства више разних фактора (наследних особина, психолошких, културолошких, социјалних, метаболичких и физиолошких)

Наследни фактори

Наслеђе се наводи као један од најважнијих фактора у настанку гојазности. Чињеница је да се гојазност чешће јавља у породицама што указује да генетски фактор има утицаја. Међутим, чланови породице деле не само гене већ и животни стил и навике у исхрани, а раздвајање ових утицаја од генетских је тешко.

Фактори средине

У разним срединама, културама и времену постојали су различити идеали за леп изглед. Пуније особе дуго су сматране за симбол здравља и богатства. Ритуал узимања хране везан је за радосне тренутке (свечаности, славља, испољавање гостопримства), као и тужне тренутке (даће).

Психолошки фактори

Многи људи једу да би одагнали лоше емоције (фрустрације, досаду, несигурност, љутњу, тугу); храна често служи као замена за нешто што је изгубљено (љубав, посао), слично као пушење, опијање. Углавном се „грицка“ из социјалних разлога, а не због глади.

Друге болести

Одређене телесне и менталне болести и фармацеутске супстанце које су коришћене при њиховом лечењу могу да повећају ризик за гојазност.

Физиолошки фактори

Базални метаболизам (основне енергетске потребе за одржавање живота) смањује се после 25 године,тако да животно доба има утицаја на појаву гојазности.
Физичка активност је важан фактор који утиче на потрошњу енергије. Она се такође смањује са годинама живота.

Типови гојзаности

Према распореду масног ткива, два основна типа гојазности су:

гиноидни или женски (облик крушке) и

андроидни или мушки (облик јабуке)

Код гиноидног типа гојазности вишак масног ткива се нагомилава поткожно у доњим деловима тела, око карлице и на бутинама. Код ових особа је уочена већа склоност ка појави механичких компликација у виду отежаног кретања, инсуфицијенције периферне венске циркулације и респираторне инсуфицијенције. Овај тип гојазности може бити присутан код оба пола

Код андроидног типа (централни или висцерални тип) масно ткиво се нагомилава у пределу рамена, грудног коша и абдомена. Овај тип гојазности носи повећан ризик кардиоваскуларних и метаболичких компликација, као и неких облика карцинома.

Зашто је гојазност ,,опасна,,?

ПОСЛЕДИЦЕ ГОЈАЗНОСТИ

Метаболичко-хормоналне компликације (шећерна болест тип 2, инсулинска резистенција, повишен ниво холестерола у крви , повишен крвни притисак ),
Хормонски поремећаји
Болести органских система (цереброваскуларна болест, срчана инсуфицијенција, тромбоемболијске компликације, хиповентилациони синдром, холеитијаза-присуство каменаца у жучној кеси, масна инфилтрација јетре, дисфункције имунолошког система, болести коже),
Малигне болести,
Механичке компликације (артроза, пораст интраабдоминалног притиска, лумбални синдром),
Хируршке компликације,
Психосоцијалне компликације (стрес, депресија, повећан ризик инвалидитета, компликације на радном месту).

Гојазна деца су готово сигурно будући пацијенти на кардиологији, ендокринологији, имаће много већи ризик од дијабетеса, и других хроничних болести које прерано односе животе.

У просеку, гојазност смањује очекивани животни век од шест до седам година: (BMI) од 30–35 смањује очекивани животни век за две до четири године, док тешка гојазност (BMI) > 40) смањује очекивани животни век за до 10 година.

Иако смо сви свесни колико је гојазност опасна по здравље, готово свако пето дете у Србији има вишак килограма. Последње истраживање здравственог стања становништва, које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, показало је да се по броју малишана са вишком килограма уклапамо у светски тренд – епидемију гојазности. У Србији је 54,7 одсто људи гојазно или је у предгојазној категорији, показали су резултати о навикама одраслог становништва у исхрани и физичкој активности.

Превенција

Гојазност скоро да постаје највећи светски здравствени проблем 21. века. Све до недавно гојазност се сматрала више естетским него медицинским проблемом, односно здравственим проблемом. Тек од 1980. године гојазности се придаје велики значај као здравственом проблему.

Епидемија гојазности води до повећања броја људи који имају читав низ здравствених проблема условљених гојазношћу као фактором ризика (хипертензија, хиперхолестеролемија, срчана обољења, дијабет тип 2, холелитијаза, малигна обољења, дегенеративни артритис, психичке проблеме, квалитет живота је умањен, морталитет повећан ).

Превенција гојазности је од животног значаја!

Здрав животни стил који подразумева увођење физицке активности као интегралног дела свакодневног живота и здраво храњење.

Физичка активност-физичке активности се лако могу уклопити у распоред дневних обавеза. Шетање, вожња бициклом, коришћење степеница уместо лифта, брзи ход могу лако постати део Вашег животног стила. Њих треба упражњавати најмање 30 минута свакодневно.
Здраво храњење подразумева руковођење принципима правилне исхране

Пре започињања било какве дијете ОБАВЕЗАН ЈЕ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД и КОНСУЛТОВАЊЕ НУТРИЦИОНИСТЕ !!!

Обратити се струцњаку за правилну исхрану који ће вам дати стручна и практична упутства о здравом храњењу, одредити БМИ који ћете одржавати (узимајући у обзир евентуално присуство неке друге болести)

Правилна исхрана почиње већ при куповини намирница!

Водити рачуна о припреми хране (кување, печење на тефлону, роштиљу, уз минималну количину масноће, избегавати поховање, пржење);

Укупну количину хране распоредити на више оброка тако да размак не буде већи од 5 нити мањи од 3 пута. Најбоље је да постоје 3 главна оброка и две ужине

Креирати равнотежу између унетих и потрошених калорија кроз физичку активност; настојати да промените лоше навике у понашању везаних за исхрану.

Повезане теме

Правилна исхрана- зашто нам је храна битна?