Холестерол
Количина холестерола у крви
У крви је пожељно да буде мање од 5,2 mmol/l (милимола по литру) холестерола. Гранично ризично је 5,2-6,19 mmol/l, а високо ризично преко 6,2 mmol/l
Шта је то холестерол?
Холестерол је један од облика у коме се јављају липиди, тј. масти. Холестерол је веома распрострањен у свим ћелијама организма, а нарочито у нервном ткиву. Јавља се у животињским мастима, али не иу биљним. Холестерол, је између осталог, потребан за изградњу ћелијских мембрана и производњу неколико основних хормона (као нпр. Адреналин, естроген и тестостерон).
Установљено је да око 2/3 холестерола настаје синтезом у организму (код одрасле особе око 800-900 мг на дан), а свега 1/3 се уноси храном. С обзиром на способност организма да га ствара у великим количинама, довољно је да се храном унесе око 150-300 мг на дан. Деци је потребна пропорционално већа количина јер холестерол има значајну улогу као структурни елемент свих ћелијских и унутар ћелијских мембрана.
Највећи део холестерола настаје у јетри, а може настати иу слузокожи црева и надбубрежним жлездама. Одатле се путем крвотока преноси до ћелија организма. У крви се холестерол транспортује тако што се веже за протеине градећи липопротеине. Према густини липопротеини се деле на:
ЛДЛ (енгл. Low-density lipoprotein) LDL, липопротеини мале густине или тзв. лош холестерол, и
ХДЛ (енгл. High-density lipoprotein) HDL, липопротеини велике густине или тзв. добар холестерол.
Холестерол се из организма уклања преко жучи, перутање коже, мала количина се губи урином, док жене које доје, губе нешто холестерола и преко млека.
Садржај холестерола у храни
.
Материје које повећавају ниво холестерола су:
Путер,
Млечне масти,
Кокосово уље.
Природна уља која смањују ниво холестерола у крви су уља:
Маслиново,
Соје,
Кукуруза,
Кикирикија,
Сунцокрета.
Холестерол је типични продукт животињског организма, па се зато јавља у храни животињског порекла, док га у биљној храни нема. Посебно богат извор холестерола је жуманце (једно кокошије јаје садржи око 300 мг), све изнутрице, пуномасно млеко, месо и месне прерађевине. Садржај холестерола у месу није посебно велик, али ако је свакодневни део исхране, ипак представља битан фактор повећаног уноса холестерола храном.
| Врста намирнице | Холестерол (мг / 100г) |
| Млеко обрано са 3,6% масти | 214 |
| јогурт (3,2% масти) | 13 |
| маслац | 225 |
| пуномасно у праху | 109 |
| кисела павлака (10% масти) | 43 |
| слатка павлака (30% масти) | 111 |
| сирни намаз (30% масти) | 50 |
| гауда (45% масти) | 105 |
| мајонез | 105 |
| Месо | |
| говедина | 67 |
| свињетина | 60 |
| телетина | 68 |
| јагњетина | 71 |
| Изнутрице | |
| јетра | 270 |
| срце | 140 |
| мозак | 2000 |
| Месне преређевине | |
| виршле | 50 |
| месни нарезак | 92 |
Последице повећаног присуства холестерола у организму
Атеросклероза,
Каменац у жучној кеси
Атеросклероза
Атеросклероза је повећање лошег холестерола (ЛДЛ) у крви и његово нагомилавање на зидовима крвних судова што може да доведе до зачепљења крвних судова, смањење њихове природне еластичности, ау каснијим стадијумима, формирања тромба, што може да доведе до срчаног и можданог удара.
Од значаја је не само укупна концентрација холестерола у крви, већ и однос његових делова. Највећи његов део се у крви налази у облику лошег холестерола (ЛДЛ) (око 70% укупног холестерола). Мањи део се налази у облику доброг холестерола (ХДЛ), који има заштитни ефекат у односу на процес атеросклерозе.
Фактори који такође могу имати улогу у настајању атеросклерозе су:
Повишени притисак,
Гојазност,
Физичка неактивност,
Пијење меке воде за разлику од тврде.
На ниво холестерола у крви утичу три елемента у исхрани:
Висок садржај засићених масних киселина,
Висок садржај холестерола,
Прекомерни енергетски унос, што доводи до гојазности, која је често праћена повишењем холестерола у крви.
Есенцијалне масне киселине утичу на регулисање количине холестерола у крви. Масти са већим садржајем есенцијалних масних киселина могу снизити количину холестерола у крви.
Масне киселине
Фактори који доводе до пораста нивоа слободних масних киселина су:
Емоционални стрес,
Никотин из цигарета,
Пијење кафе,
Узимање неколико великих оброка уместо континуираног храњења.
Терапија
Изразито смањење уноса масти до највише 20 г на дан и липосолубилних витамина (растворљивих у мастима), као што су витамини А, Д, Е.
Унос природних уља као што су:
Маслиново,
Сојино,
Кукуруза,
Кикирикија,
Сунцокрета.
Повезане теме
Правилна исхрана – Зашто нам је храна битна ?
