Крвни притисак
Крвни притисак је сила којом крв делује на површину крвног суда.
Нормалним крвним притиском се сматра вредност од 120/80 mmHg . Ипак, оно што је нормално за једну не мора бити нормално за другу особу исте старости и конституције.
Сваки пут када срце откуца, оно упумпава крв у артерије. У том моменту је крвни притисак највиши и зове се горњи или систолни. У периоду када се срце одмара измеду два откуцаја, притисак је најнижи и зове се доњи или дијастолни.
Код просечног здравог младог човека, у периоду мировања, горњи притисак се креће око 120, а доњи око 80 mmHg. Ове вредности остају углавном непромењене до средине двадесетих година, а онда се обично постепено пењу. Код просечног шездесетогодишњака горњи притисак износи око 140, а код просечног осамдесетогодишњака око 160 mmHg.
Вредности добијене мерењем помоћу различитих инструмената се односе на притисак у крвним судовима на нивоу срца, јер он није исти у свим деловима тела услед хидростатског ефекта.
Вредности крвног притиска
Категорија Горњи притисак (mmHg) Доњи притисак (mmHg)
Оптималан притисак <120 <80
Нормалан притисак 120-129 80-84
Повишен притисак 130-139 85-89
Блага хипертензија 140-159 90-99
Умерена хипертензија 160 – 179. 100-109
Тешка хипертензија ≥ 180 ≥ 110
Вредности артеријског крвног притиска преко 140/90 mmHg, код особа старијих од 18 година које не узимају лекове, сматрају се повишеним.
Три основна фактора ризика коронарних срчаних болести су:
Хипертензија,
Гојазност и
Пушење.
Хипертензија, поред коронарних срчаних болести, може да доведе и до:
можданог удара,
деменције,
отказивања бубрега,
оштећења вида.
Последице високог крвног притиска
Високи крвни притисак оштећује артерије тако да оне временом губе еластичност и флексибилност. Последице високог крвног притиска на артерије су још и:
Атеросклероза – процес задебљања зидова артерија; овакве артерије могу да отежају доток крви у срце, мозак, бубреге и екстремитете; овакво оштећење артерија може временом да изазове бол у грудима (ангина), инфаркт, мождани удар, отказивање бубрега, анеуризме.
Анеуризма – константно повишени крвни притисак може изазвати увећање артерија и стварање избочина – анеуризма које могу да пукну, што доводи до унутрашњег крварења опасног по живот; анеуризма се може створити на било којој артерији у било ком делу тела, али је најчешћа на аорти која представља највећу артерију у телу.
Коронарне болести – оне су изазване променама на артеријама које снабдевају срце крвљу; ако су оне сужене може се јавити бол у грудима (ангина), аритмија или инфаркт.
Мождани удар – услед високог крвног притиска, артерије које доводе кисеоник и хранљиве материје у мозак, постају задебљале и могу да пукну што може да изазове излив крви у мозак; такође, смањен доток крви у мозак може да доведе до деменције која се манифестује као губитак памћења, губљење способности резоновања, отежани говор и кретање.
Оштећење бубрега – оштећење артерија које доводе крв у бубреге као што су задебљања или стварање анеуризма може да отежа процес филтрирања крви од отпадних материја и њихову повећану концентрацију у крви.
Оштећење вида – високи крвни притисак може да доведе до оштећења фине мреже артерија које напајају орган вида кисеоником и хранљивим материјама; могуће последице су: ретинопатија, оптичка неуропатија.
Од изузетне је важности високи крвни притисак редовно контролисати.
Процењује се да сваки пети човек има повишени крвни притисак, а да трећина њих тога чак није ни свесна.
Хипотензија
Хипотензија се дефинише као стање у коме је вредност крвног притиска испод 100/60 mmHg уз постојање одређених симптома као што су:
умор,
поремећај сна,
вртоглавица,
несвестица,
анксиозност или депресија,
осећај јаког лупања срца,
знојење итд.
Лечење хипотензије укључује следеће мере:
прехрамбене (умерено повећање конзумирања соли),
унос кофеина,
повећање физичке активности,
постепено устајање из кревета.
Повезане теме
Правилна исхрана – Зашто нам је храна битна ?
