МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУШКАРЦА 19. НОВЕМБАР БРИНИТЕ О СВОМ ЗДРАВЉУ

Данас је МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУШКАРЦА који се већ 20 година обележава широм света, са циљем да истакне позитивне мушке узоре и значај бриге о здрављу мушкараца и дечака, које они често занемарују, али и како би се скренула пажња да мушкарци имају краћи животни век од жена и да би требало да више брину о свом здрављу.

Међународни дан мушкараца обележава се и у циљу побољшања родних односа, као и промовисања родне равноправности. Овај дан први пут је обележен 19. новембра 1999. године у Тринидаду и Тобагу, а данас се слави у преко 60 држава.

Новембар је Месец свесности о здрављу мушкарца и борбе против рака тестиса и простате – који људи широм света познају као „MOVEMBAR“.

Рак простате

Рак простате (карционом простате) је озбиљна болест која сваке године погађа хиљаде средовечних и старијих мушкараца. Статистике кажу да се у око 60 одсто случајева јавља код мушкараца старијих од 65 година, мада више није неуобичајено да се појави и код знатно млађих мушкараца.

Рак простате је други водећи узрок смрти од рака код мушкараца у развијеним земљама. Едукација, превенција и правовремена интервенција могу знатно да помогну да се обољевање од ове опаке болести смањи, а исход лечења оболелих буде знатно повољнији.

Простата – шта је и која је њена улога

Простата је мала жлезда која се налази у доњем делу стомака мушкарца. Налази се испод бешике и окружује уретру (почетни део мокраћног канала). Њен рад регулише хормон тестостерон а примарна улога јој је производња семене течности која садржи сперму и која излази из уретре током ејакулације.

Када се у простати догоди абнормални, малигни раст ћелија и формира тумор у питању је рак простате. Овај рак се може проширити на друга подручја тела. Чак и тако расејан, будући да садржи ћелије простате – он се и даље назива раком простате без обзира на који орган се проширио.

Врсте карцинома простате

Већина случајева карцинома простате је врста рака која се назива аденокарцином. Ово је рак који се развија у ткиву жлезда управо као што је простата.

Рак простате се такође категорише и по томе колико брзо расте. Грубо се дели на две врсте: агресиван и неагресиван.

Када је у питању неагресивни рак простате, тумор или не расте или порасте врло мало током времена. Код агресивног, тумор обично брзо расте и може се проширити на друга подручја тела, као што су кости.

УЗРОЦИ КАРЦИНОМА ПРОСТАТЕ И ФАКТОРИ РИЗИКА

Не постоји познати узрок рака простате. Као и све остале врсте карцинома и њега могу узроковати многе ствари, укључујући породичну историју или изложеност одређеним хемикалијама.

Који год да је подстицајни фактор у питању, доводи до мутација ћелија и њиховог неконтролисаног раста у простати.

Ко је угрожен?

Иако се рак простате може јавити код сваког мушкарца, одређени фактори повећавају ризик од ове болести. Ови фактори ризика укључују:

старије животно доба;

породична историја карцинома простате;

одређене етничке припадности или расе;

гојазност;

генетске промене…

Старост и рак простате

Као што је горе поменуто, старост је примарни фактор ризика за рак простате. Болест се најчешће јавља код мушкараца старијих од 65 година. Јавља се просечно код једног од 14 мушкараца између 60 и 69 година.

РАК ПРОСТАТЕ – СИМПТОМИ

Неки облици карцинома простате су неагресивни, тако да оболели нема симптоме. Међутим, узнапредовали рак простате често узрокује различите симптоме.

Ако имате било који од следећих знакова или симптома, не устручавајте се да позовете свог лекара. Неке симптоме рака простате могу узроковати друга медицинска стања, па ће вам бити потребан преглед. Лекари се могу побринути да добијете тачну дијагнозу и адекватно лечење.

Симптоми рака простате могу се испољавати кроз уринарне проблеме, сексуалне проблеме, бол и утрнулост.

УРИНАРНИ ПРОБЛЕМИ

Уринарни проблеми су чест симптом, јер се простата налази испод бешике и окружује уретру. Због такве локације, ако тумор расте на простати, може доћи до притиска бешике или уретре и изазвати проблеме.

Уринарни проблеми се обично манифестују као:

честа потреба за мокрењем;

млаз мокраће који је спорији од уобичајеног;

крварење током мокрења (хематурија);

СЕКСУАЛНИ ПРОБЛЕМИ

Еректилна дисфункција може бити симптом рака простате. Ово стање се назива и импотенција, што онемогућава постизање и одржавање ерекције. Крв у сперми након ејакулације такође може бити симптом рака простате.

БОЛ И УТРНУЛОСТ

Метастатски рак је рак који се проширио на друга подручја тела одакле се први пут и јавио. Када рак простате метастазира, често се шири на кости. То може изазвати бол у следећим деловима тела:

карлици;

леђима;

грудима…

Ако се рак прошири на кичмену мождину, може доћи до губитка осећаја у ногама и бешици.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ПРОСТАТЕ

Иако било који од горе наведених симптома може бити ваш први показатељ да имате рак простате, највећа вероватноћа је да ће се уринарни симптоми појавити рано.

Важно је имати на уму да већину ових симптома могу изазвати и друга стања која нису рак. Обично су то: бенигна хиперплазија простате (БПХ) и простатитис.

Дакле, иако је важно пратити све симптоме који су се јавили, имајте на уму да постоји велика шанса да нису узроковани раком.

Међутим, ниједно од ових стања не доводи до појаве крви у урину. Ако имате овај симптом, одмах се обратите лекару.

Крв у мокраћи може бити узрокована нечим другим, а не карциномом, али било би добро што пре откријете прави узрок.

РАК ПРОСТАТЕ: СКРИНИНГ И ДИЈАГНОЗА

Скрининг (редовни превентивни прегледи) за рак простате често зависи од личне бриге појединца о здрављу и поштовања препорука о повременој контроли здравственог статуса.

Када је рак простате у питању, мањи одзив на редовне препоручене прегледе лежи у чињеници да већина карцинома простате расте споро и не изазива никакве здравствене проблеме, па мушкарци једноставно не осећају потребу за оваквим прегледима.

Још један разлог је што резултат теста на специфични антиген простате (PSA) који је обично део скрининга, може довести до погрешне дијагнозе рака.

Из оба ова разлога, скрининг би могао да изазове непотребну бригу и непотребан третман код већег броја мушкараца.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРЕГЛЕД ПРОСТАТЕ – СКРИНИНГ

Скрининг би требао да постане лична обавеза сваког мушкарца како стари. Препоруке су да лекари на редовном годишњем прегледу (који би требало да буде саставни део и личне културе) разговарају са мушкарцима одређене старосне доби о предностима и недостацима скрининга за рак простате.

Овакви информативни разговори се препоручују за следеће старосне категорије:

40. година: За мушкарце са врло високим ризиком, они који имају више рођака првог степена – оца, брата или сина – који су имали рак простате у добу млађем од 65 година.

45. година: За мушкарце са високим ризиком, мушкарци који имају рођака првог степена коме је дијагностификован рак простате у добу млађем од 65 година.

50. година: За мушкарце са просечним ризиком од рака простате и за које се очекује да живе још најмање 10 година.

РАК ПРОСТАТЕ – АЛАТИ ЗА ДИЈАГНОЗУ

Ако се ви и ваш лекар сагласите да је скрининг за рак простате добар избор за вас, лекар ће вероватно обавити физички преглед и разговарати о вашој здравственој историји. Такође ће обавити један или више тестова, који могу да укључују:

Дигиторектални преглед: Помоћу овог прегледа лекар ће вам прстом у рукавици ући у ректум ради прегледа простате. На тај начин може осетити да ли на вашој простати постоје тврде израслине које могу да буду тумори.

Тест простате специфичног антигена (PSA): Овај тест крви открива ниво PSA, протеина који производи простата. Више о предностима и манама овог теста читајте у наставку.

Биопсија простате: Ваш лекар може тражити да се уради биопсија да би потврдио дијагнозу карцинома простате. За биопсију, узима се мали део простате ради детаљног прегледа.

Остали тестови: Ваш лекар може такође да затражи снимање простате магнетном резонанцом (MRI), скенером (CT) или скенирање костију.

Лекар ће разговарати са вама о резултатима ових тестова и дати препоруке за све наредне кораке који могу бити потребни.

PSA ТЕСТ

PSA тест крви проверава количину антигена у вашој крви, специфичног за простату. Ако је ниво антигена висок, то може значити да имате рак простате.

Међутим, постоји много разлога због којих бисте могли имати висок ниво PSA у крви, па би резултати испитивања могли довести до погрешне дијагнозе и непотребног лечења.

Зато, стручњаци сада већином препоручују мушкарцима у старосном добу од 55 до 69 година, да сами одлуче да ли ће се урадити PSA тест, после разговара са својим лекаром.

PSA тест је и даље прикладан за дијагнозу у одређеним случајевима, код мушкараца са високим ризиком од рака простате. Такође, ако већ имате дијагнозу рака простате, овај тест је погодан за процену напретка у лечењу рака простате.

ПРЕПОРУКА: Пре него што размислите о ПСА тестирању крви, разговарајте са својим лекаром о ризицима и користима.

Gleason скала

Ако сте радили биопсију простате, добићете Gleason резултат. Патолози користе ову оцену за класификацију степена ћелија карцинома простате. Оцена означава колико абнормалне ћелије изгледају као рак и колико је агресиван њихов раст.

Gleasonov резултат нижи од шест значи да ваше ћелије не показују знаке рака, тако да је ваш ризик низак. Ако је ваш резултат седам или већи, лекар ће вероватно прегледати ваш резултат и ниво вашег PSA да би проценио ћелије.

Фазе рака простате

Лекар ће вероватно користити резултате вашег PSA теста и ваш Gleason резултат, да би одредио стадијум вашег карцинома простате, тј. колико је рак узнапредовао. Ове информације помажу лекару да планира ваше лечење.

Још једна класификација која се користи у постављању дијагнозе фазе рака простате је TNM класификација. Као и многе друге врсте карцинома, и рак простате се класификује путем овог система на основу: величине или обима тумора; броја захваћених лимфних чворова без обзира да ли се рак проширио (метастазирао) на друга места или органе.

Фазе рака простате се крећу од 1 до 4, а болест је најнапреднија у фази 4.

ЛЕЧЕЊЕ КАРЦИНОМА ПРОСТАТЕ

Лекар ће припремити одговарајући план лечења карцинома на основу ваше старости, здравственог стања и стадијума самог карцинома.

Ако је рак неагресиван, лекар вам може препоручити чекање, што се назива и активно праћење. То значи да ћете одложити лечење, али ћете имати редовне прегледе код лекара како би се пратило стање рака.

Агресивнији типови рака могу се лечити другим опцијама, као што су:

хирургија;

зрачење;

криотерапија;

хормонска терапија;

хемотерапија;

стереотактичка радиохирургија;

ПРОСТАКТОМИЈА

Простактомија је хируршки поступак којим се уклања део или цела простата. Ако имате рак простате који се није проширио изван простате, лекар ће вам можда предложити да имате радикалну простатектомију. Овим поступком уклања се читава простата.

Постоје различите врсте радикалних простатектомија. Неке су отворене, што значи да ћете имати већи рез на доњем делу стомака. Друге су лапароскопске, што значи да ћете имати неколико мањих резова на стомаку.

РАК ПРОСТАТЕ: СТОПА ПРЕЖИВЉАВАЊА

Ако се рак простате дијагностикује рано и није се проширио са изворног тумора, изгледи су обично добри. Рано откривање и лечење су кључни за позитиван исход. Ако мислите да имате симптоме карцинома простате, одмах треба да закажете преглед код лекара.

Ако рак напредује и шири се ван ваше простате, то ће утицати на успешност лечења и изгледи за успех самог тока лечења су мањи него код спорорастућег тумора простате.

Постоје одређени фактори ризика за рак простате, као што је старост и то не можете да контролишете. Међутим, постоје и други које можете контролисати.

На пример, одвикавање од пушења могло би смањити ризик од рака простате, јер су истраживања показала да пушење повећава ризик. Дијета и вежбање су такође важни фактори који могу утицати на ризик од рака простате.

Рак простате – дијететске препоруке

Коришћење одређених намирница може вам помоћи да смањите ризик од рака простате. Намирнице добре за превенцију рака простате су:

парадајз;

крсташице (броколи, прокулице и кељ);

риба;

соја

уља која садрже омега-3 масне киселине (маслиново уље).

Постоје докази који показују да одређена храна може повећати ризик од рака простате, а ту спадају:

млеко и млечни производи;

засићене масти, које се налазе у животињским производима;

црвено месо;

јела са роштиља.

Вежбање и рак простате

Вежбање може да смањи ризик од развоја узнапредовалог карцинома простате и умирања од рака простате.

Вежбање вам такође може помоћи да смршате јер је то кључно. Истраживања су показала да је гојазност фактор ризика за рак простате. Уз одобрење лекара, циљајте на 30 минута вежбања најмање пет дана седмично.

РАЗГОВАРАЈТЕ СА СВОЈИМ ЛЕКАРОМ

Рак простате је ризик за све мушкарце како старе, али ако се рано открије и лечи, изгледи су углавном добри. Дакле, како постајете старији, отворено разговарајте са својим лекаром о ризику који доносе године.

Ако имате било какве симптоме за које мислите да би могли бити рак простате, одмах се обратите лекару. Па чак и ако немате симптоме, размислите о усвајању здравог начина живота како бисте смањили ризик.

Дијета богата поврћем и рибом, са мало масних производа млека и црвеног меса, заједно са добрим планом вежбања који је одобрио лекар, могла би да помогне у смањењу ризика од рака простате и да побољша ваше здравље у целини.

ИЗВОР: https://krugzdravlja.rs/rak-prostate/