О ХЕПАТИТИСУ

Хепатитис је упала јетре која доводи до оштећења или уништења њених ћелија (хепатоцита). Може бити акутни и хронични. Хронични вирусни хепатитис се, данас, дефинише као запаљење јетре које траје дуже од шест месеци.

Клиничка слика и прогноза, као и терапија зависи од узрочника. Упалу јетре могу изазвати различити узрочници: бактерије, вируси, алкохол, различити токсини па чак и лекови. Велики је број вируса који могу изазвати упалу јетре.

Вирусни ХЕПАТИТИСИ

Вирусни хепатитис је упала јетре узрокована хепатотропним вирусима тј. вирусима који имају посебан афинитет према ткиву јетре. Клиничка слика и исход лечења битно зависе од врсте вируса, али и од стања домаћина. Данас је познато најмање пет хепатитис вируса (А, B, C, D, Е, G).

Хепатитис Б вирус и хепатитис Ц вирус су важни узрочници акутног и хроничног хепатитиса, цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома . Процењује се да је у свету инфицирано најмање 2 билиона људи са хепатитис Б вирусом, а око 220 милиона са вирусом хепатитиса Ц.

Хепатитис Б вирус (HBV) и хепатитис Ц вирус (HCV) се преносе са инфициране на здраву особу преко крви и телесних течности. Ризико фактори везани за трансмисију су: трансфузија крви или трансплантација органа од инфицираних донора; интравенозно коришћење дрога; хемодијализа; акцидентално повређивање са контаминираним иглама и оштрим предметима (жилете, маказе и слично) који су контаминирани крвљу; сексуални / блиски кућни контакти; особе са много сексуалних партнера и перинатално са мајке на дете. Мајке које су HBеАg позитивне чешће преносе инфекцију на плод него оне које то нису. Перинатална трансмисија је главни начин трансмисије вируса у популацијама са високом преваленцом.

Хепатитис Б

Хепатитис Б спада у категорију болести које узрокују запаљење јетре. Може бити акутни, који траје мање од 6 месеци и након тог периода пролази, или хронични хепатитис Б, који траје дуже од 6 месеци.

Клинички, хепатитис Б може проћи као асимптоматски, акутна или хронична болест.

Вирус може бити миран у организму деценијама, без икаквих видљивих физичких симптома.

Хепатитис Б се често ставља у категорију полне болести (полно преносиве болести), с обзиром да се често преноси полним односом.

Преношење хепатитиса Б

Трагови вируса код инфицираних од хепатитиса Б су пронађени у пљувачки, сперми, измету, и у крви. Ипак, ова болест се не може пренети кашљањем, као ни кијањем.

Вагинални сексуални однос, као и анални сексуални однос су доказани начини за преношење овог вируса. Постоје сумње да се хепатитис Б може пренети и путем оралног секса, али за сада не постоје поуздани докази. Теоретски, ризик постоји. Такође, ова болест се може пренети путем оро-сексуалног односа, коришћењем истих игала (у ризичну групу спадају корисници опојних дрога, особе које су примале трансфузију крви пре 1994. године, особе на континуираној дијализи, особе са тетоважом и другим видовима улепшавања тела) рођењем и дојењем новоређенчета, уколико је мајка заражена.

Код одраслих који се заразе вирусом, тело ће у више од 85% случајева успети да произведе одговарајућа антитела за борбу против вируса и да се одбрани. Овај проценат је нешто нижи за млађе особе и опада са годинама.

Хепатитис Б – симптоми

Симптоми хепатитиса Б се разликују у зависности од тога да ли се ради о акутном или хроничном облику Хепатитиса Б. Скоро све бебе и деца, као и 50% одраслих који су тек добили инфекцију немају никаквих симптома.

Инкубациони период код хепатитиса Б траје просечно 60-90 дана (од 45-180 дана).

Симптоми обично почињу 6 недеља до 6 месеци након изложености вирусу (у просеку 2 месеца). Дужина болести варира; Већина људи се опорави кроз три недеље.

Код одраслих, рани симптоми (симптоми акутног хепатитиса) су:

  • лоше здравље (осећате се лоше, али не довољно да бисте могли да тврдите да   сте болесни)
  • губитак апетита
  • мука (гађење)
  • исцрпљеност
  • повраћање
  • болови у мишићима
  • абдоминални грчеви (болови у стомаку или са стране)
  • блага грозница (виша температура са дрхтавицом)
  • тамножут урин или браон боја урина
  • бледа или беличаста боја столице
  • жутица (жутило беоњача или коже)

Особа која има хепатитис Б може показати све, или само неке од горе наведених симптома. Код више од 90% беба, 50% деце, и 5% одраслих са акутним хепатитисом Б ће се развити хронични, односно дуготрајна инфекција. Уколико ова болест пређе у хроничан облик, јетра почиње да пати од сталних упала, што ако се не лечи, може да доведе до цирозе јетре или рака јетре. Углавном се болест може држати под контролом, али се у јако малом проценту случајева дешава и фаталан исход.

Хепатитис Б – лечење

Инфекција било којом врстом хепатитиса се може утврдити тестом крви. Ако су резултати теста на Хепатитис Б позитивни, ваш доктор ће идентификовати тип вируса и прописати вам одговарајућу терапију. Понекад се захтева биопсија јетре како би се установило колико је опасан степен болести.

За опоравак и чишћење организма од акутне форме Хепатитиса Б је пре свега потребно много одмарања и много унете течности.

Уколико имате хронични хепатитис Б, ваш доктор ће вам такође преписати одговарајућу терапију.

Исход хепатитис Б инфекције у зависности и од старости.

Вакцина против хепатитиса Б

Вакцина против хепатитиса Б се од краја 2005-е године редовно даје новорођеним бебама и деци узраста 12 година (шести разред основне школе). Такође, ова вакцина се даје и ризичним групама: хемофиличари, пацијенти на дијализи, сексуални партнери позитивних на Хепатитис Б, штићеници установа социјалне заштите, интравенски наркомани, инсулин зависних пацијената од шећерне болести, новорођенчад мајки позитивних на хепатитис Б (другачији режим вакцинисања од осталих беба).

Хепатитис Ц

Хепатитисом Ц заражено је 150 до 200 милиона људи у целом свету и данас је водећи узрок трансплантација јетре, те је чест узрок рака јетре.

Преношење хепатитиса Ц

Главни пут преноса хепатитиса Ц је путем заражене крви. До увођења обавезног тестирања добровољних давалаца крви, трансфузије крви и крвних деривата су биле главни пут преноса хепатитиса Ц који се тада и називао „посттрансфузијски хепатитис“.

Хепатитис Ц је болест која се преноси путем крви, то јест, кад крв једне особе дође у контакт са крви друге особе. Вирус хепатитиса Ц присутан је у крви особа које су заражене хепатитисом Ц. Пренос вируса најчешће се догађа када заражена крв уђе у крвоток друге особе преко озлеђен коже или слузокоже. Већина особа које болују од хепатитиса Ц заразиле су се због коришћења заједничких ињекцијских игала и шприцева. Употреба предмета, као што су игле за тетовирање које нису стерилисане пре него се кожа прободе, могу такође пренети вирус. Заједничко коришћење жилета или четкица за зубе које припадају особи зараженој хепатитисом Ц, може такође пренети ту болест.

Вирус се може такође пренети на следеће начине:

Додир са зараженом крви на посекотинама или огреботинама, или повреде загађеним прибором могу довести до заразе међу здравственим радницима.
Хепатитис Ц може се пренети од мајке на дете, али то се дешава много ређе него са хепатитисом Б. Сматра се да је опасност од преношење вируса преко мајчиног млека врло мала.
Постоји врло мала опасност да се хепатитис Ц може пренети за време хетеросексуалног и хомосексуалног односа.
ХЦВ инфекција повезана је и са шмркањем кокаина у нос, преко шмркалице.

За разлику од хепатитиса Б, не постоји вакцина за хепатитис Ц.

Хепатитис Ц – симптоми

Акутни хепатитис Ц

Инкубација тј. период од уласка вируса до појаве знакова болести, за хепатитис Ц износи просечно око 6 недеља. Један од најмаркантнијих симптома хепатитиса је жутица. Али тај симптом врло често изостаје, посебно код хепатитиса Ц. У само 25-30% инфицираних ХЦВ-ом јављају се симптоми болести. Они су врло неспецифични и по њима се не може закључити да се ради о упали јетре. У многим случајевима особе заражене вирусом хепатитиса Ц, не осећају се болесним, док се друге особе могу осећати као да имају слабији грип која не захтева лечење.

Најчешћи симптоми су умор, бол у горњем делу трбуха, посебино с десне стране, мучнине, повраћање, губитак апетита, понекад повишена телесна температура, болови у зглобовима. Због ових нетипичних знакова болести, највећи број оболелих се открије сасвим случајно, приликом систематских прегледа, обраде неких других болести и сл, и то углавном у фази хроничног хепатитиса.

Мокраћа неких особа може постати тамна, беоњаче и кожа могу постати жути (жутица). Симптоми хепатитиса могу нестати након неколико недеља, али то не значи да је и зараза такође нестала.

Случајеви акутног хепатитиса Ц се врло ретко откривају!

Хронични хепатитис Ц

Када упала јетре траје дуже од шест месеци, болест се назива хроничним хепатитисом Ц. Симптоми хроничног хепатитиса Ц могу бити: блага до јака летаргија, губитак апетита, мучнина и повраћање, болови у горњем десном делу стомака (испод ребара), грозница, болови у зглобовима.

Хепатитис Ц у 75-85% случајева прелази у хронични облик карактерисистичан по трајним оштећењем јетре уз могућност развоја цирозе, карцинома јетре и смрти у периоду од 10-30 година. Да би се ове, по живот опасне, компликације избегле или барем значајно одгодиле, потребно је спровести лечење након што се утврди хронични хепатитис Ц.

Хепатитис Ц – лечење

  Специфично лечење Хепатитиса Ц може се спроводити са интерфероном, у новије време пегалираним интерфероном и рибавирином.

Оболели од хроничног хепатитиса Ц треба да се лече како би се спречио развој по живот опасних компликација као што су цироза и карцином јетре.

 Спречавање ширења болести

Потребан је опрез и придржавање базичних хигијенских правила код свих инвазивних медицинских или стоматолошких захвата. Медицинско особље има повећани ризик будући да често акцидентално долази у додир са крвљу, која је главни пут трансмисије болести.

  • Било какву проливену крв треба обрисати са папирним убрусом који се одбацује након употребе, користе при том рукавице.
  • Са завојем или фластером потпуно покрити било које место где се заражена особа посекла или где има рану.
  • Ставите окрвављене папирнате марамице, менструалне улошке или друге окрвављене завоје у пластичну кесу пре него што их одстраните.

Мада за хепатитис Ц не постоје мере специфичне профилаксе (вакцина, серуми), практиковањем хигијенских мера може се ризик заражавања овим вирусом свести на занемарљив ниво:

  • Користити стерилан прибор код тетоваже, пирсинга или интравенског коришћења дрога
  • Не користити туђе оштре предмете нпр. бритве, маказе, прибор за сечење ноктију
  • Не позајмљивати своју четкицу за зубе
  • Користити кондоме приликом полног односа

Особа заражена хепатитисом не сме:

Давати крв или друге телесне органе.
Користити исте ињекције с другим особама.
Користити исте личне ствари са другим особама, као што су четкице за зубе или жилети.

За успешно лечење вирусних хепатитиса врло је важно што пре поставити дијагнозу болести !

 Лабораторијска дијагностика укључује биохемијске, серолошке и вирусолошке анализе

 
Више о тестирању на вирусне хепатитисе