Правилна исхрана – Зашто нам је храна битна ?
Храна је састављена од многих хранљивих материја, које су свима потребне за:
- живот,
- раст и развој,
- одржавање здравља,
- обезбеђивање енергије за рад,
- смањује ризик од развоја хроничних болести и остеопорозе,
- осигурава психичко сазревање,
- важан је фактор у достизању академског потенцијала.
Потребно је око 40 хранљивих материја да би човек био здрав. Основне хранљиве материје су витамини, минерали, аминокиселине из протеина, протеини, масти и угљени хидрати. Ове материје треба добити из различитих намирница, јер не постоји једна која садржи све потребне састојке у довољној мери. Због тога је неопходно да исхрана буде разноврсна. Свака врста намирница је добар извор неке материје (нпр. Млеко – протеини, калцијум, витамини А и Д).
Храна представља првенствено извор енергије потребне за нормалан рад организма
Она је неопходна за живот без ње се једноставно -НЕ МОЖЕ !
Ток сваке болести, почев од вирусних инфекција до малигних обољења, у великој мери може да зависи од исхране. Без одговарајуће исхране, човек не може да створи одбрамбене снаге организма, које га штите од разних врста вирусних и бактеријских инфекција.
Многе озбиљне и честе болести данашњице, као што су висок крвни притисак или дијабетес, које за последицу могу да имају инфаркт срца или шлог, човек би могао да победи и санира одбацивањем лоших навика у исхрани. Болести крвних судова и срца су у 90% случајева последица неодговарајуће исхране, уношењем великих количина масти и соли.
Постоје болести које се могу излечити или дуго лечити само правилном исхраном. На пример, код шећерне болести (дијабетес) модерни медицински приступ на прво место издваја смањење телесне тежине, уз дијету и лагане физичке активности. Тек када се променом исхране, шетњама и вежбама не постигне смањење вредности шећера у крви, пацијенту се дају таблете или инсулин.
Правилна исхрана директо утиче на његову радну способност и дужину живота. Нажалост, данашњу исхрану карактеришу неправилни и недовољно избалансирани оброци. У њима има превише масноћа, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа. Неправилна исхрана је фактор ризика за настанак различитих обољења. Због тога трпи наш читав организам, а веома је лако многе лоше компликације избећи једноставном променом исхране.
Последице неадекватне исхране по здравље су:
- Шећерна болест
- Повишен крвни притисак
- Артеросклероза
- Срчани удар
- Мождани удар
- Каријес
- Алергије
- Анемија
- Дегенеративне болести
, ,Не знам ко је отац ваше болести, неправилна исхрана јој је мајка “
(Георг Хербер)
Најчешће грешке у исхрани:
Једе се пребрзо, само се гута лоше сажвакана храна
Једете и када нисте гладни
Једете док се не преједете
Једете без планираних оброка
Међуоброци чине трећину дневног уноса хране
Изостављање главних оброка
Основни принципи правилне исхране
Исхрана је оптималан фактор раста и развоја организма и директно утиче на његову радну способности дужину живота. Да би се спровела правилна исхрана неопходно је познавати основне принципе правилне исхране, садржане у следећем:
Свако треба да уноси храну према индивидуалним потребама. Зато је пре започињања било какве веће промене у начину исхране потребна и консултација са нутриционистима.
Мале промене могу да направе велики утицај!
-Правилна исхрана подразумева 3, а идеално, 5 оброка дневно. Доручак треба завршити до 8 сати изјутра, а затим у 3 до 4 сата размака треба уносити по један оброк: ужину, ручак, ужину и вечеру
НИКАКО НЕ прескакати ДОРУЧАК
НЕМОЈТЕ прескакати ручак или вечеру
РЕДОВНО узимајте ужину у виду НИСКО-калоричних НАМИРНИЦА
Није тачно да савремени запослени човек не једе 5 пута на дан, јер за то нема времена, већ зато што нема навику. Ујутру кад устанете, можете да доручкујете, а на послу да поједете ужину. Нарочито је битно да код своје деце створите здраву навику у исхрани, тако што ћете их пробудити пола сата раније и дати им доручак.
ИЗБЕГАВАЈТЕ пржену храну -Најбољи је кувани оброк
ЈЕСТИ разноврсну храну
СМАЊИТИ УНОШЕЊЕ масти животињског порекла и ХОЛЕСТЕРОЛА
Повећати унос воћа, поврћа и интегралних житарица
Смањити унос СОЛИ, ПОСЕБНО КУХИЊСКЕ – Немојте додавати со у храну!
Смањите унос грицкалица, слаткише и БРЗЕ ХРАНЕ
Смањити унос ШЕЋЕРА -нарочито белог рафинисаног, заменити га медом и малтексом
СМАЊИТИ И ИЗБЕГАВАТИ УНОС КАФЕ, АЛКОХОЛА И ДУВАНА
ПИТИ доста течности – ВОДА је најздравији НАПИТАК!
ЈЕДИТЕ КАДА СТЕ ГЛАДНИ – а не из досаде
УЗИМАЈТЕ мале залогаје КОЈЕ ЋЕТЕ ДОБРО сажвакати
Што је најскупље, не значи истовремено да је најбоље и најхранљивије.
| Добри извори протеина | Протеини које треба избегавати |
| Пилеће груди или телећа, па чак и свињска шницла, без кожице | Пилетина са кожицом |
| Риба – ослић, лист, бакалар, лосос | Саламе, паризери -Превише хемикалија штетних по здравље, превише соли, производе се од најнеквалитетнијих сировина |
| Немасна млевена говедина | Сланина – масна али укусна- Најгора комбинације је да је мешате са угљеним хидратима (хлебом) |
| Млади сир | Масна млевена јунетина |
| Добри извори угљених хидрата | Лоши извори угљених хидрата |
| Овсена каша | Слаткиши – препуни шећера |
| Воће | Чипс и разне „грицкалице“ – пуни простих угљених хидрата, соли и масноћа |
| Поврће – Поврће је одличан извор влакана која су јако битна за варење | Сладолед |
| Интегрални пиринач | Газирана пића -пуна шећера, дијетална верзија још може проћи, сем ако не садрже АСПАРТАН (метаболочки отров) |
| Хлеб од интегралног брашна | Воћни сокови -у суштини само заслађена вода са додатком ароме воћа и ко зна чега, боље поједите целу воћку или сами исцедите сок |
| Тестенине – прављене од интегралног брашна | Алкохол је веровали или не пун неупотребљивих калорија које се складиште у васе масне наслаге! |
| Добри извори масноћа | Шта треба избегавати? |
| Маслиново и ланено уље | Пржену храну |
| Рибље уље – примарни извор здравих омега 3 масти | Маргарин и путер |
| Путер од кикирикија, бадема или разних орашастих плодова | Биљно уље |
| Ораси- изврстан извор масноћа и мале количине протеина | Животињска маст |
Ствари које треба запамтити!
Правилна исхрана и здрав живот нису непријатности које морате да „одрадите
Правилна исхрана не представља само избацивање „нездравих“ намирница из исхране, већ укључивање што већег броја „здравих“
Не радите ништа на своју руку- за било какве веће промене у начину исхране и пре почињања физичке активности ОБАВЕЗАН ЈЕ лекарски преглед и консултовање нутриционисте !
Оно што једете утиче на ваше здравље. Гледајте како храна утиче на Вас и на Ваш организам.
Ако се здраво храните, неће вам бити потребни лекови, а ако се нездраво храните ни лекови вам неће помоћи!
Како једеш тако мислиш, како мислиш тако живиш!
Повезане теме
