Светски AIDS дан, 1. децембар

НЕКА ВОДЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (LET COMMUNITIES LEAD)

Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање: „Нека воде заједнице” UNAIDS наглашава да је овај Светски AIDS дан позив на акцију да се подрже заједнице особа које живе са HIV-ом, заједнице особа у повећаном ризику од HIV-а или особа које су погођене HIV-ом у њиховим улогама, и то тако да:

• Улоге заједница морају бити кључне у свим плановима и програмима за HIV, као и у њиховој формулацији, буџетирању, имплементацији, праћењу и евалуацији.

Ништа о нама без нас.

• Улоге заједница треба да буду у потпуности и поуздано финансиране како би се омогућило потребно повећање услуга, и да буду адекватно подржане и плаћене.

Не окончати AIDS скупље је од окончања.

• Препреке улогама заједница морају бити уклоњене. Потребан је подстицајни нормативни амбијент (средина) који олакшава улогу заједница у пружању превентивних HIV услуга, осигурава простор цивилном друштву и штити људска права свих, укључујући и маргинализоване заједнице, како би се унапредио глобални одговор на HIV.

Уклонити штетне законе, креирати законе који оснажују.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2022. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је скоро 86 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2022. године 39 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (51% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,3 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2022. години, што је редукција за 38% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко од циља за 2025. годину – 335.000 нових HIV инфекција. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 58% у поређењу са 2010. годином (130.000 према 310.000).

Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2022. години ови показатељи су били 86% – 89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (39 милиона) крајем 2022. године 86% је било дијагностиковано (5,5 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 76% је било на АРТ, док је 71% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.

У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2022. години 77% одраслих и само 57% деце доби до 14 година која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (29,8 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години). Велика већина (82%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2022, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе. Па ипак, за 9,2 милиона људи који живе са HIV-ом терапија није била доступна.

СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања HIV-ом у свим земљама и регионима. Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години.

Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,3 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2022, док је било 218.000 нових HIV инфекција и 61.000 умрлих од AIDS-а у 2022. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2022. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Процене указују да је 2020. године у Европи било 170.000 ново инфицираних особа, док је циљ за 2025. годину 21.000 нових HIV инфекција. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције, као и друге превентивне стратегије, као што је преекспозициона заштита лековима особа са ризичним понашањем. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2023. године, у Републици Србији je регистровано 4729 особа инфицираних HIV-ом, од којих је 2212 особа оболело од AIDS-а, док je 1216 особa инфицираних HIV-ом умрлo од AIDS-а, а још 146 особa инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2023. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (63%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2023. године било је 11 пута више мушкараца у односу на жене.

Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (90% у 2022. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2022. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2022. години регистрована су два случаја HIV инфекције међу ОКИД тј. 1%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%.  Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2022. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020. и 2022. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2022. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији су крајем 2022. године живеле 3253 особе којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на HIV и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. У оквиру превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнерству са осам удружења (Асоцијација Дуга, ЈАЗАС, Превент, Ремикс, Потент, Асоцијација здравствених медијаторки, ТОЦ и УСОП у партнерству са удружењима АИД+, АС, Црвена линија и Став+) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на HIV и друге инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под повећаним ризиком (мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе које се баве секс радом и особе које инјектирају дроге) у просторијама удружења и у мобилним јединицама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред превентивног програма пружају се и различити видови подршке особама које су инфициране HIV-ом.

Преузмите најновије епидемиолошке податке

Путеви преноса HIV инфекције