Светски AIDS дан, 1. децембар 2019. године: ДРУШТВО ДОПРИНОСИ НАПРЕТКУ (COMMUNITIES MAKE THE DIFFERENCE)
Светски AIDS дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са HIV пандемијом и демонстрира међународну солидарност. Овај дан, који се 31. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције HIV инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране HIV-ом.
Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „ДРУШТВО ДОПРИНОСИ НАПРЕТКУ“(COMMUNITIES MAKE THE DIFFERENCE). Национална кампања која има за циљ промоцију значаја тестирања на HIV и повећања броја особа са неким ризиком дијагностикованих у раном стадијуму HIV инфекције као кључне превентивне активности уз подизање знања грађанства у циљу смањења још увек присутне неосноване стигма и дискриминације према особама инфицираних HIV-ом, почела је 22. новембра и трајаће до краја децембра, при чему ће се бројне активности реализовати у 38 градова/места на територији Републике Србије.
Епидемиолошка слика у свету и Србији
HIV и даље представља важан јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је од почетка епидемије 75 милиона људи инфицирано HIV-ом, док је 32 милиона људи умрло од AIDS-а у свету.
Према проценама UNAIDS-a у свету крајем 2018. године скоро 38 милиона особа је живело са HIV-ом (20,6 милиона у региону источне и јужне Африке), са процењеном преваленцијом од 0,8% међу особама узраста 15–49 година. Процене указују да је 2018. године број особа новоинфицираних HIV-ом смањен за 40% у односу на 1997. годину (1,7 милиона према 2,9 милиона), док је умирање од AIDS-а смањено за 55% у односу на 2004. годину (770.000 према 1,7 милиона). Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових HIV инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте. Спровођење успешних превентивних програма и повећање броја особа које знају свој HIV статус и на успешној су терапији треба да допринесе да до 2020. године буде мање од 500.000 особа новоинфицираних HIV -ом, што је скоро четири пута мање у односу на 2018. годину.
На антиретровирусној терапији крајем 2018. године је било преко 23 милиона особа инфицираних HIV-ом у свету, што је троструко више него 2010. године (7,7 милиона) и чак 40 пута више него 2000. године (576.000). У складу са најновијим препорукама СЗО из 2016. године лечење треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, да би ефекти терапије представљали не само добробит за особе инфициране HIV-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе.
У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2020. године најмање 90% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, да најмање 90% дијагностикованих HIV+ особа буде на лечењу антиретовирусним лековима и да најмање 90% од особа на лечењу има задовољавајућу супресију HIV-а у крви, односно да 73% свих особа које живе са HIV-ом има вирусну супресију. Крајем 2018. године 79% од 38 милиона особа инфицираних HIV-ом у свету је знало свој статус, 62% је било на лечењу, а 53% је имало задовољавајућу вирусну супресију са редукованим ризиком инфицирања других особа. Хиљаде сарадника из здравственог и цивилног сектора, посебно из кључних популација под ризиком и мрежа особа које живе са HIV-ом су допринели овом успеху. Поводом обележавања Светског AIDS дана ове године, Светска здравствена организација истиче допринос заједница у циљу окончања епидемије узроковане HIV-ом, с посебним акцентом да је потребно још веће укључивање ширег друштва у циљу окончања епидемије узроковане HIV-ом као јавноздравственог изазова до 2030. године.
Процене указују да свака пета особа не зна свој HIV статус међу 2,5 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе. У Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована у касном стадијуму HIV инфекције, док се у нашој земљи код две од три особе HIV инфекција дијагностикује касно, када им је имунолошки систем већ значајно нарушен. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију и повећаним ризиком за даље преношење.
Ø Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2019. године, у Републици Србији је регистровано 4027 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 2022 особе оболеле од AIDS-а, док је 1150 особа умрло од AIDS-а, а још 121 особа инфицирана HIV-ом је умрла од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом.
Ø У периоду јануар – 20. новембар 2019. године новодијагностиковано је 175 особа инфицираних HIV-ом, што је 35% више него у истом периоду прошле године (130 особа).
Ø У истом периоду код 55 особе је новодијагностикован АIDS (сида), док је 16 особа умрло од АIDS-а.
Ø Од 175 новооткривених особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 20. новембра 2019. године, 75 особа је из Београда, 51 из Војводине, а четвртина је из осталих округа централне Србије (49 особa, тј. 28%). Регистровано је 8 пута више мушкараца у односу на жене (156 мушкараца и 19 жена). Већина новооткривених HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (138 особа тј. 79%), односно свака четврта особа је узраста 20–29 година (43 особе тј. 25%). У односу на начин трансмисије, код 156 особа HIV је пренешен сексуалним односом без кондома (97,5% свих случајева са познатим начином трансмисије), од којих су 134 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (84% свих особа са познатим начином трансмисије). У истом периоду новорегистроване су само две особе инфициране HIV-ом које су инјектирајући корисници дрога, као и два детета којима је мајка која није знала да је инфицирана HIV-ом пренела HIV инфекцију, а за 15 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду четвртина новооткривених HIV позитивних особа је свој HIV+ статус сазнала у узнапредовалом стадијуму инфекције, тј. стадијуму клинички манифестног АIDS-а (45 особа), половина особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (78 особа), а код 24 особе HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања. Као и ранијих година, скоро две трећине особа инфицираних HIV-ом које су дијагностиковане током ове године и за које је био доступан податак о броју CD4 лимфоцита (60%) било је у откривено у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери“ са CD4<350 ћелија/mm3), што указује да се и поред доступног добровољног, бесплатног, поверљивог или анонимног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања у 24 града у Републици Србији током целе године, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено, што пак смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
Ø Од 55 пријављених новорегистрованих особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2019. године, 43 особе су мушкарци, док je 12 особа женског пола (однос полова 4:1). У Београду је регистровано 20 случајева оболевања од АIDS-а (36%), док је на територији Војводине регистровано 17 случајева клинички манифестног обољења узрокованог HIV-ом (31%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30 и више година (50 особa тј. 91%), али је оболевање регистровано и код четири особе узраста 20–29 година и код једне особе узраста 19 година, при чему се узраст оболелих кретао у опсегу 19–77 година. По пријављеном начину трансмисије 43 особе новооболеле од АIDS-а (98% свих случајева са пријављеним начином трансмисије) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом сексуалним контактом (31 МСМ тј. 70% од оболелих са пријављеним начином трансмисије), једна оболела особа је инјектирајући корисник дрога, а код 11 особа (20%) начин трансмисије HIV-а није пријављен.
Ø Од укупно 16 особа умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2019. године, 6 особа је са територије Војводине, 5 особа (33%) је из Београда, а 5 умрлих особа је са територије Златиборског, Поморавског, Подунавског и Борског округа. Значајно је више мушкараца нотирано међу особама умрлим од АIDS-а (14 особа). Све особе умрле од АIDS-а биле су узраста од 32 до 65 година. У односу на трансмисивну категорију највећи број умрлих од АIDS-а био је међу особама које су HIV стекле незаштићеним сексуалним контактом (10 особа–62,5%, од којих 7 МСМ). Регистрован је само један инјектирајући корисник наркотика, док за 5 умрлих особа није пријављен начин преношења HIV-а. Девет смртних исхода регистровано је код особа унутар неколико дана до пар месеци од тренутка дијагностикованог носилаштва анти-HIV-антитела и оболевања од АIDS-а у 2019. години, док је 7 особа имало дијагностиковану HIV инфекцију у периоду 1992–2018. године.
Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и контроле умножавања HIV-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом. У периоду 2003–2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (са 330 крајем 2003. на 1925 особа крајем јуна 2019. године). Ово је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од AIDS-а (62 особе оболеле од AIDS-а и 24 особе умрле од AIDS-а у 2018. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а током 1996. године).
С друге стране, од 2001. године региструје се и у нашој земљи пораст броја новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2010–2018. године регистровано 1398 особа инфицираних HIV-ом, што је за 51% више него у периоду 2001–2009. године када је регистровано 928 особа инфицираних HIV-ом. Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (80% у 2018. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 28% у 2018. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. када је 60–90% свих новодијагностикованих (новооткривених) особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2018. години само 1%). С друге стране, већина новооткривених особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90% почев од 2012. године. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до скоро три четвртине свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2756 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи још минумум 400 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
