СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ 28. април
ПРЕДВИДИМО, ПРИПРЕМИМО СЕ И ОДГОВОРИМО НА КРИЗЕ – ИНВЕСТИРАЈМО САДА У ОТПОРНЕ СИСТЕМЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Откако се почетком 2020. године појавила као глобална криза, пандемија COVID-19 свуда је оставила дубоке последице. Пандемија је дотакла готово све аспекте рада, од ризика преношења вируса на радним местима, па све до ризика по безбедност и здравље на раду који су се појавили као резултат мера за ублажавање ширења вируса. Прелазак на нове облике радног ангажмана, попут широко распрострањеног ослањања на рад на даљину, донео је многе нове могућности за раднике, али такође и потенцијалне ризике по безбедност и здравље на раду, укључујући психосоцијалне ризике и насиље. Светски дан заштите на раду 2021. фокусира се на искоришћавање елемената система заштите на раду како је утврђено у Конвенцији о промотивном оквиру за заштиту на раду, 2006. (бр. 187). Тренутна криза показује важност јачања система заштите на раду, укључујући здравствене службе , како на националном, тако и на нивоу предузећа. ILO ће искористити ову прилику да подигне свест и подстакне дијалог о важности стварања и инвестирања у отпорне системе безбедности и заштите на раду ослањајући се на регионалне и државне примере у ублажавању и спречавању ширења COVID-19 на радном месту.
Међународна организација рада (ILO) 2003. године почела је да обележава Светски дан безбедности и здравља на раду како би нагласила значај превенције незгода и болести на раду. Обележавање овог дана је саставни део Глобалне стратегије о заштити на раду ILO, како је документовано у закључцима Међународне конференције рада у јуну 2003. године. Један од главних стубова Глобалне стратегије је заговарање. Светски дан безбедности и здравља на раду представља значајан начин за подизање свести о томе како рад учинити сигурним и здравим као и потреби за подизањем политичког профила безбедности и здравља на раду. 28. април је такође Међународни дан комеморације мртвих и повређених радника који широм света организују синдикати од 1996. године.
Кампања има за циљ подизање свести о томе да међународну пажњу треба усмери на величину проблема и на то како промовисање и стварање безбедносне и здравствене културе може помоћи у смањењу броја смртних случајева и повреда на раду. Свако од нас је одговоран за смањење смртних случајева и повреда на послу.
Владе дражава одговорне су за стварање инфраструктуре – закона и услуга , што укључује и развој националних политика и програма као и система инспекције рада, спровођења, поштовања закона и политике заштите на раду.
Послодавци су одговорни за то да радно окружење буде сигурно и здраво.
Радници су одговорни за сигуран рад , сопствену заштиту и неугрожавање других, познавање својих права и учествовање у спровођењу превентивних мера.
НОВИ РИЗИЦИ НА РАДУ
Нови и професионални ризици могу бити узроковани техничким иновацијама , друштвеним или организационим променама, као што су:
нове технологије и производни процеси, нпр. нанотехнологија, биотехнологија ;
нови услови рада, нпр. већа оптерећења, интензивирање рада , лоши услови повезани са миграцијом због посла, послови у неформалној економији ;
нови облици запошљавања , нпр. самозапошљавање, привремени уговори.
Из ранијих криза научили смо да радна места могу бити од виталног значаја за спречавање и контролу избијања епидемије. Адекватне мере заштите на раду могу играти пресудну улогу у сузбијању ширења болести, истовремено штитећи раднике и друштво у целини. Владе, послодавци и радници играју битну улогу у суочавању са кризом COVID-19, а њихова међусобна сарадња у решавању надолазећих проблема је кључна.
Спец. др мед. Милена Стефановић
Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ Ћуприја
ИЗВОРИ:
