За успешно лечење врло је важно што пре поставити дијагнозу болести. Лабораторијска дијагностика укључује биохемијске, серолошке и вирусолошке анализе. Врло брзо након инфекције долази до повећања нивоа ензима јетре (АST, АLТ) у серуму оболелог. Након тога у серуму се могу доказати продукти вируса (вирусни антигени) и антитела, као одговор организма на присуство вируса.

Хепатитис Б (HBV)

Болест се обично открије случајно приликом рутинског или периодичног узимања крви за проверу биохемијских параматера (повишена активност серумских аминотрансфераза) или приликом добровољног давања крви када се верификује ХБсАг позитивност .

Дијагноза се поставља вирусолошким анализама (одређивање маркера ХБВ у крви, нивоа виремије – ХБВ ДНК PCR методом, у последње време и одређивањем генотипа ХБВ), као и биопсијом јетре.

Тестови јетре – Тестови јетре су тестови крви којима се добијају информације о присуству и тежини оштећења јетре.

 Аланин и аспартат аминотрансферазе – Током акутног хепатитиса Б нивои ензима јетре у крви, аланин аминотрансферазе (АLТ ) и аспартат аминотрансферазе (АSТ ) су обично повишени. Високи нивои тих ензима су знаци упале јетре.
Ако ниво АLТ-а остане висок и након шест месеци сматра се да се код особе јавља хронични хепатитис.

  Билирубин – Билирубин је супстанца која се углавном производи из црвених крвних зрнаца и коју метаболише јетра. Високи ниво билирубина може да буде знак тешког оштећења јетре. Високи нивои билирубина узрокују жутицу, односно жуту боју коже и очију и таман урин.

Албумин – Ниски нивои албумина у крви, протеина који се синтетише у јетри, често је знак оштећења јетре.

 Маркери вируса хепатитиса Б – То су супстанце које производи вирус хепатитиса Б (антигени) и супстанце које производи имуни систем како би контролисао и елиминисао вирус (антитела). Генетски материјал (ДНК) хепатитис Б вируса показује да је вирус у телу. Количина ДНК може помоћи да се одреди колико је озбиљна инфекција .

Постоји неколико различитих ХБВ тестова:

 Хепатитис Б површински антиген (HBsAg) је најранији знак активное хепатитис Б инфекције. Овај антиген може бити присутан пре него што су присутни симптоми ХБВ инфекције. Ако је овај антиген је присутан више од 6 месеци, онда вероватно имате хроничну ХБВ инфекцију.

 Хепатитис Б површинска антитела (Anti-HBs) се обично јављају око 4 недеље после нестанка HbsAg из крви.Присуство овог антитела значи да је инфекција на крају своје активне фазе и не може се пренети на друге особе . Ово антитело Вас такође штити од добијања ХБВ поново у будућности.

Хепатитис Б е-антиген (HBeAg) је протеин који је присутан само током активне ХБВ инфекције. Овај тест одређује степен заразности. Тестирање на овај антиген може да се користи и за праћење ефикасности терапије.

 ХБВ ДНК тестирање проверава присуство генетског материјала (ДНК) из вируса хепатитиса Б. Висок ниво ХБВ ДНК значи да се вирус множи у Вашем телу. Ако имате хроничну ХБВ инфекцију, повишен ниво вирусне ДНК значи да постоји повећан ризик за оштећење јетре. Тестирање на ХБВ ДНК се такође користи за проверу ефикасности терапије код хроничное ХБВ инфекције. ХБВ ДНК тестирање је осетљивији тест од   HbeAg за детекцију ХБВ у крви.

Остали тестови на ХБВ се не раде тако често:

Хепатитис Б централно антитело ( HbcAb ) је антитело на антиген језгра вируса који се појављује око 1 месец након почетка активне ХБВ инфекције. Може се наћи код људи који су имали инфекцију у прошлости и код оних са хроничним ХБВ. Обично је присутан за живот.

 Хепатитис Б централно антитело ИгМ (HBcAbIgM) је друго антитело на хепатитис Б. Указује на ХБВ инфекцију која се десила у последњих 6 месеци.

За тумачење и разумевање резултата тестова на хепатитис Б најбоље је да о резултатима Ваших тестова разговарате са својим лекаром, и специјалистима за лечење хепатитиса: инфектологом или хепатологом .Тако можете јасно разумети да ли сте инфицирани, или имате хроничну инфекцију, или сте се опоравили од инфекције.

Хепатитис Ц (HCV)

Преглед крви за откривање хепатитиса Ц је на располагању од 1990. године. Може проћи 2-3 месеца од времена заразе, пре него се прегледом крви могу открити знаци заразе (то јест, присуство антитела у крви).

Постоји неколико тестова које треба урадити да би се утврдило да ли сте оболели од Ц хепатитиса. Ваш доктор може тражити само један или комбинацију од неколико различитих тестова за утврђивање Ц хепатитиса. То су следећи тестови:

  • Анти-ХЦВ антитела (одређивана техником EIA, enzyme immunoassay, или tehnikom CIA, enhanced chemiluminescence immunoassay). Анти-ХЦВ тест се обично ради први. Ако је позитиван, тај налаз треба потврдити наредним тестовима.
    • потврдни тест је одређивање Анти-ХЦВ антитела RIBA техником (recombinant immunoblot assay). Анти-ХЦВ тест нам, нажалост, не може показати да ли су антитела на ХЦВ присутна због новонастале Ц вирусне инфекције (акутне) или су последица дуготрајне (хроничне) инфекције ни да ли инфекција уопште и постоји. Зато се онда раде тестови за одређивање вируса, а не антитела. То су такозвани PCR тестови и њих има две врсте:
  • Квалитативни тест и квантитативни тест. Овим првим, квалитативним тестом само се потврђује или негира постојање вируса у крви, а овим другим (квантитативним) тестом одређује се тачан број (титар) вируса у крви. Један позитиван PCR тест је довољан да потврди постојање инфекције са Ц вирусом. Али, један негативан PCR тест није доказ да особа нема инфекцију Ц вирусом. Ако се сумња на инфекцију, а PCR је био негативан, треба понављати PCR тестирање.

Може ли тест на Анти-ХЦВ антитела бити „лажно позитиван“? Лажно позитиван, значи да особа реално нема ХЦВ инфекцију, а тест показује (погрешно) да антитела, тј. инфекција, постоји?

  • Да. То се посебно дешава у особа које немају велики ризик оболевања од Ц хепатитиса, а тест им лажно показује да су позитивни на ХЦВ-антитела. Зато је важно да се први позитивни Анти-ХЦВ тест потврди прецизнијим, тестовима.

Може ли Анти-ХЦВ тест бити „лажно негативан“? Лажно негативан, значи да тест не показује постојање антитела, односно инфекције Ц вирусом, а та инфекција реално постоји?


  •  Да. Особе које су се тек заразиле вирусом Ц хепатитиса, али нису стигли да развију антитела у довољном броју да би та антитела утврдили тестом. Такође, треба знати да је имунитет неких особа толико ослабљен да не може ни створити довољан број антитела да би се она открила тестом. Kод таквих особа потребно је урадити PCR тестирање.

Који је најпоузданији тест за сигурну потврду хепатитиса Ц?

  • Биопсија јетре. Златни стандард за дијагнозу, као и за праћење тока лечења, односно прогнозу исхода болести.

Кога би обавезно требало тестирати ?

  • Све пацијенте на хемодијализи (најмање сваких 6 месеци, редовно),
  • све пацијенте који имају знаке или симптоме оштећења јетре ,
  • све здравствене раднике који су били у контакту са крвљу хепатитис Ц позитивног пацијента (убодом на иглу, прскањем у очи),
  • сву децу рођену од мајки које су ХЦВ позитивне,
  • све особе које су примале трансфузију крви пре него што је законски постало обавезно тестирање давалаца на ХЦВ вирус,
  • интравенске наркомане (чак и ако су само некада давно и само једну ињекцију примили).

Који је следећи корак, шта радити ако Вам је потврдни Анти-ХЦВ тест позитиван?

Треба урадити основне лабораторијске анализе и са резултатима тих анализа јавити се специјалисти за лечење хепатитиса: инфектологу или хепатологу. Постоје лекови за лечење Ц хепатитиса и јако је битно да будете редовно под контролом надлежног специјалисте за хепатитисе.